Prvi "snežni" sport sa kojim se svako dete susreće je sankanje. Počinje još u uzrastu u kojem dete stabilno sedi i stoji, ali ne mora i da hoda. U tom periodu, koji obično traje do treće godine, neophodna je veća angažovanost roditelja – koji najčešće vuče dete po ravnom, a kasnije na padinama sedi iza deteta na sankama. Kao i u svim snežnim sportovima, kreće se od manjih i kraćih staza, onih gde nema starije dece ili gužve.
Decu ne treba učiti skijanju na stazama koje su namenjene sankanju i obrnuto. Uostalom, neće se svako dete radovati spustu sa velike visine, a posebno neće – penjanju na početak staze. Međutim, odlično je za malene mišiće: kao retko koja aktivnost, razvija ih u optimalnoj meri. Osim toga, povećava i broj otkucaja srca, pa zato mališani dišu i na usta i na nosić… a znamo koliko sneg pročisti vazduh. Kao i kod ostalih zimskih sportova, ne treba brinuti ako nosić procuri, to se smatra poželjnim čišćenjem. A rumene obraze svako voli da vidi, naravno, uz osmeh na licu.
Uobičajeni padovi su mahom bezazleni. U prvim godinama, roditelji diktiraju tempo i brzinu spuštanja, a deca tek oko pete godine mogu da "preuzmu kormilo" i koriste nožice za ubrzavanje ili kočenje.
Plastične ili drvene sanke?
Mišljenja su podeljena čak i među onima koji skoro celu zimu provode na snegu. što se tiče odeće za zimske sportove, za mlađe je predviđeno odelce iz jednog dela, a za starije se preporučuje slojevito oblačenje. Nikako ne dolazi u obzir kombinacija: čarape, helanke, trenerka, pa odelce. I na niskim temperaturama deci može da bude vruće, pa je na dugačke čarapice dovoljno obući nepromočive pantalonice. Previše ušuškano dete se slabije kreće i brže zagreva, pa od uživanja nema ništa.
Zimovanja i skijanje
Kada vrtići i škole, kao i sportski klubovi vode decu na planine tokom raspusta ili zimskih meseci, obično se roditeljima kaže da spakuju kliska, plastičnu "palačinku" na koju deca sedaju i spuštaju se kao na sankama. To je dobra opcija, jer se ta stvarčica lako pakuje, lagana je, nije skupa, a deca je vole.
Mnogi roditelji će deci spakovati plastične skijice. E, one su nešto nezgodnije i namenjene starijoj, spretnijoj deci sa iskustvom. Obično sa polaskom u školu, deca mogu da ovladaju veštinom spuštanja na skijicama.
Za sportove na snegu insistirajte na nošenju rukavica. One nisu samo zaštita od hladnoće, već pre svega od povreda. Prilikom padova (isto je kao i na rolerima i klizaljkama) obično strada ručni zglob, mada se najviše štite kolena i laktovi, ali deca nekako imaju običaj da tresnu na nos širom raširenih ruku!
Skijanje i snoubord su sportovi za koje vas treneri mole da decu prepustite stručnjacima. Kod nas, u svim ski centrima postoje škole skijanja, a ima ih i u inostranstvu. Grupe obično ne broje više od desetoro mališana – zbog bezbednosti i boljeg savladavanja tehnika. Inače, možete da uplatite individualne ili grupne časove.
Na skije dete može da stane već sa tri godine, dok se snoubord ne preporučuje pre sedme ili osme godine, jer je u tom uzrastu definisana prioritetna strana tela, što je važno za snoubord. Svakako, bilo bi idealno da se u školu skijanja upiše dete starije od pet godina. Mlađe ne drži mesto, pažnja mu je slabija, koordinacija pokreta manje razvijena, pa usporava grupu. Zato se mala deca obično uče skijanju pojedinačno, tako što se prvo po ravnom vuku specijalnim skijaškim konopcima za obuku.
Sezonski sportovi ponekad kod dece koja nisu mnogo fizički aktivna tokom ostalog dela godine (najviše vremena provode sedeći), mogu da izazovu upalu mišića. Zato je važno, posebno za skijanje i snoubord, da se dete mesec-dva pre putovanja pripremi, pre svega šetnjama i laganim vežbama.
Komentari (0)