Kada antibiotici dospeju u creva, resorbuju se i dalje cirkulacijom dospevaju u sve delove tela, gde eliminišu bakterije koje su izazvale neku infekciju. Ipak, oni uništavaju i dobre bakterije u crevima, pri čemu ostaje slobodan prostor koji mogu da nasele bakterije otporne na antibiotik. Ove superrezistentne bakterije su uglavnom patogene i dovode do komplikacija kao što su proliv, teške crevne infekcije…
Klasičnu dijareju izazvanu antibioticima dobije 35 odsto pacijenata na antibiotskoj terapiji, a učestalost zavisi od tipa antibiotika, zdravstvenog stanja domaćina i dužine izlaganja patogenima.
Antibiotici koji češće dovode do pojave dijareja jesu antibiotici širokog spektra (ampicilin, amoksicilin, cefalosporini…). Duže trajanje terapije i ponovljena primena antibiotika povećavaju šansu da dođe do dijareje.
Zdravstveno stanje pacijenta takođe ima uticaj na učestalost dijareja: deca i stariji od 65 godina su osetljivije grupe, kao i osobe koje su često bolesne.
Nastanak dijareja izazvanih antibioticima može se sprečiti upotrebom probiotskih preparata, dokazale su brojne svetske studije rađene u poslednjih desetak godina. Efikasnost probiotskih preparata protiv dijareja izazvanih antibioticima zavisi od probiotskih sojeva koji se u njima nalaze.
Najbolje je da se koriste preparati koji su koncipirani tako da pruže dvostruku zaštitu crevima, tačnije – treba da sadrže probiotsku gljivicu i različite sojeve probiotskih bakterija.
Komentari (0)