Koje greške pravimo u ishrani dece?

Ukoliko je vaše dete izbirljivo kada je hrana u pitanju ili uopšte ne voli da jede, sigurno vam nije lako. Do sada ste verovatno pročitali tonu članaka i knjiga na tu temu. 

Savetovali ste se sa drugim roditeljima, koji imaju isti problem, ali kada je vaše dete u pitanju ti saveti jednostavno ne rade!

Nutricionista Tobi Amidor, ekspert u ovom polju ima par dobrih saveta za pravilnu ishranu vašeg deteta. 

Ukoliko terate vaše dete da jede nešto što ne voli, razmislite ponovo o toj metodi. Ovakav način hranjenja može umoriti i vas i vaše dete, a negativne posledice su mnogobrojne, jer ćete mu onda zgaditi ne samo hranu, već kompletan ritual i vreme kada se jede. 

Umesto toga nemojte obraćati pažnju kada dete ne voli nešto da jede. Ako niste napravili pompu oko toga, sledeći put kada dete bude jelo isto to, neće se toliko buniti. Vremenom i vašim pozitivnim stavom počeće sasvim normalno da jede tu hranu. 

Mnogi roditelji upadnu u zamku spremanja isključivo detetove omiljene hrane, upravo iz straha da ono ne ostane gladno. Međutim, to nije rešenje. 

Umesto toga spremite detetu jelo koje će sadržati barem jedan njemu omiljeni sastojak. Na primer, ako vaše dete voli da jede samo pomfrit i meso, a zazire od povrća, vi mu spremite obrok sa jednim sastojkom koje voli i s jednim koje ne voli. Ako je dete starije uključite ga u pripremu hrane, to će ga svakako motivisati da sve proba! 

Roditelji uglavnom preteruju u doziranju i količini porcija. Ako ne možete sami da odredite veličinu porcije potražite stručni savet. Praksa je da se servira po jedna supena kašika u skladu sa detetovim godinama za svaku namirnicu. Na primer, dvogodišnjem detetu sipajte po dve kašike pirinča, šargarepe i nekog mesa. Bitno je da je dete užinalo sat do dva pre glavnog obroka. Umesto da dete terate da pojede sve iz tanjira, pobrinite se da je ono sito i zadovoljno. 

Deca imaju mnogo istančaniju paletu od odraslih (koja se vremenom gubi). Nešto što vama nije slano ili dovoljno začinjeno, vašem detetu je možda preslano i jako. Potrudite se da kuvate blažu hranu za vaše dete i poslušajte kad vam kaže da mu je hrana prejako začinjena. 

Ne predajte se lako ako dete odbije hranu na prvu loptu. Prema istraživanjima potrebno je da detetu ponudite oko 20 puta istu hranu, pre nego što je prihvati. 

Umesto što ćete odustati od spremanja određenog jela, pripremajte baš te namirnice i dozvolite mu da se igra s njima. Ovo podrazumeva da je dodiruje, kao i da je stavlja u usta i ispljune potom. Vremenom će prihvatiti određenu namirnicu i više neće praviti problem. 

Grickalice nisu dobre ni za odrasle, a kamoli kao užina za vašu decu. Ovakva užina je prepuna šećera, veštačkih boja i aditiva koji nikako nisu dobri za zdravlje. 

Umesto grickalica ponudite vašem detetu za užinu neko voće ili neku drugu zdravu namirnicu. 

Ukoliko koristite neke od ne baš tako zdravih namirnica poput slatkiša ili grickalica kao nagradu za pojeden ručak, grešite! Tako ćete najlakše razviti loše navike u ishrani kod vašeg deteta. Davanjem slatkiša za nagradu može da razvije i zavisnost. 

Umesto hranom nagradite vaše dete tako što ćete ga izvesti u park ili na neku drugu njemu voljenu aktivnost. 

Preporuka je da dete pije oko pola čaše 100 odsto soka na dan. Veća količina od preporučene samo stvara naslage šećera, što pak utiče na odsustvo apetita kod deteta. 

Savet je da zamenite sokove vodom. Ako dete baš voli sok onda ga razblažite s vodom.