Koja sve stanja i bolesti možemo da nasledimo od roditelja

Od roditelja možemo da nasledimo brojne fizičke osobine, kao i razna stanja i bolesti.

Od roditelja dobijamo po dve kopije svakoga gena, a mutacija određenih gena je glavni okidač za nasledne bolesti. Prvi na spisku je visoki holesterol, za koji možemo „okriviti” porodicu, tvrdi američka genetičarka dr Šivani Nazaret.

” Jedan na 500 ljudi ima genetsku mutaciju koja je uzročnik porodične hiperholesterolemije, nasledne bolesti srca koja može da bude uzrok preuranjenog srčanog ili moždanog udara ” otkriva dr Nazaret i dodaje da oboleli od porodične hiperholesterolemije ne mogu da regulišu holesterol koji se iz tog razloga nagomilava u krvnim sudovima.

Ona kaže da ne pomažu čak ni rigorozne dijete, ni vežbanje, jer su u ovom slučaju geni učinili svoje.

I dok oba roditelja mogu da budu takozvani krivci za visok holesterol, karcinom dojke nasleđujemo od oca. Naime, svaki čovek je rođen s genima BRCA1 i BRCA2 koji ne stvaraju zdravstvene probleme dok nisu mutirani. Ali, žene koje naslede mutaciju jednog ili oba BRCA gena od strane oca, imaju veći rizik od nastanka karcinoma.

Dr Nazaret je objasnila da navedeni geni nisu opasni po zdravlje muškaraca, jer se karcinom dojke retko javlja u muškom populaciji, dok se isto ne može reći i za žene.

Ako za gubitak kose krivite mušku stranu porodice, obraćate se na pogrešnu adresu. Gen koji ima ključnu ulogu kod ćelavosti nalazi se na hromosomu X, koji muškarci uvek nasleđuju od majki, dok žene isti gen preuzimaju od oba roditelja.

Za dijabetes tip 2 najčešće je kriv neuredan način života, ali istraživanja pokazuju da čak pet odsto mladih ima znakove ove bolesti, iako nisu gojazni i redovno vežbaju. I ovde je problem genetska mutacija, pa se radi o obliku dijabetesa koji su naučnici nazvali MODY. Rano prepoznavanje pacijenata sa MODY podtipom dijabetesa vrlo je važno jer je njima potrebna drugačija terapija koja može godinama da kontroliše bolest bez pojave komplikacija, kaže dr Nazaret.

Ali, celoživotne komplikacije javljaju se kod intolerancije na laktozu. Urođena intolerancija na laktozu je retka bolest prouzrokovana mutacijom u genu koji proizvodi enzim laktazu. Manifestuje se jakom vodenastom dijarejom koja se javlja ubrzo nakon prvog obroka mleka (dojenja).

Gubitak nutrijenata je značajan, tako da novorođenče ne napreduje, pa se razvijaju dehidriranost, hipoglikemija i acidoza. Nakon uvođenja dijete bez laktoze, dijareja prestaje, dete dobija na telesnoj masi, rast i razvoj se normaliziraju. Stanje je doživotno i zahteva trajnu ishranu bez laktoze.

Urođena intolerancija laktoze javlja se retko, ali 65 odsto odraslih osetilo je probavne smetnje nakon konzumiranje mlečnih proizvoda, tvrdi dr Nazaret, i dodaje da se kod većine ljudi osetljivost na laktozu smanjuje s godinama.

Porodično stablo ima veliku ulogu kod nasleđivanja bolesti, upozorava doktorka, tako da ne bi bilo loše da zabeležite sve bolesti koje su pogodile članove vaše uže i šire porodice i tako prepoznate genetske predispozicije za neka stanja.

Međutim, neke bolesti mogu da ostanu „prikrivene” i tokom nekoliko naraštaja, pa ih je nemoguće otkriti ovom metodom.

Sklonost dugotrajnim i teškim glavoboljama popraćenim mučninom nasledna je u čak 70 do 80 odsto slučajeva, tvrdi dr Kejt Henri sa Univerziteta Njujork. Naučnici su otkrili da gen naziva „tresk” izaziva pojavu migrena, a on se često nasleđuje od roditelja.

Ako je vaša majka imala probleme sa srcem, imate 20 odsto veću verovatnoću da ćete ih imati i vi, otkrile su četiri odvojene naučne studije. Način na koji raniji infarkt majke utiče na našu sklonost nije u potpunosti razjašnjen, ali ipak je očigledan, tvrde stručnjaci.

Oko 10 odsto iznosi verovatnoća da ćete naslediti sklonost oboljevanju od depresije, otkrio je američki Institut za mentalno zdravlje. Stručnjaci objašnjavaju da je depresija samo jedna od psihičkih bolesti koje su nasledne, pored bipolarnog poremećaja i šizofrenije.