Na tržištu postoji veliki broj različitih pasta za zube sa natpisima whitening, complete, total, cavity control… One mogu da sadrže različite bioaktivne komponente, za tretiranje karijesa, plaka, kamenca, gingivitisa, periodontoze… Iako se kod njihovog izbora ne može mnogo pogrešiti, paste bi trebalo birati na osnovu stanja zuba i desni.
Osnovna uloga paste za zube jeste uklanjanje plaka, antiseptičko delovanje i osvežavanje neprijatnog zadaha. Pasta sprečava nastanak karijesa, paradentoze i bolesti sluznice usne duplje. Na tržištu postoje i drugi preparati za oralnu higijenu kao što su voda za usta i aerosol za osvežavanje daha. Oni ne mogu zameniti paste jer ne peru zube i ne uklanjaju plak, ali mogu da deluju protivupalno i osvežavajuće.
Danas se za negu zuba proizvode paste ili gelovi. Paste za zube najčešće su suspenzije u čiji sastav ulaze abrazivi, ugušćivači, humektansi, konzervansi, korigensi ukusa, mirisa i boje…
Da bi se sa zuba uklonili ostaci hrane i naslage, pastama se dodaju abrazivi. To su praškaste supstance različite tvrdoće, zaobljenih čestica. Čestice abraziva moraju imati odgovarajuću veličinu i tvrdoću da se u ustima ne bi stvarao neprijatan osećaj (kao pesak) i oštetila gleđ. Koncentracija abraziva u pastama za zube može biti od pet do 50 odsto, a najčešće je od osam do 25 odsto.
Paste za zube sadrže još niz komponenata koje im se dodaju da bi se pranje zuba poboljšalo i bilo što prijatnije. Sredstva za penjenje (natrijum lauril sulfat, natrijum lauril sulfoacetat kokoamidopropil betain, poloksameri, u koncentraciji od 0,5 do pet odsto) dodaju se radi lakšeg uklanjanja plaka sa i između zuba. Humektansi (glicerin, sorbitol, manitol, ksilitol, u koncentraciji od 10 do 70 odsto) sprečavaju isušivanje i otvrdnjavanje paste za zube u kontaktu sa vazduhom i ujedno joj daju elastičnost. Uslov za izbor humektansa jeste da bude prijatnog ukusa.
Za poboljšanje ukusa i mirisa dodaju se zaslađivači, najčešće saharoza u obliku soli natrijuma ili kalcijuma i noviji zaslađivač D – tagatoza. Kao korigensi ukusa pastama za zube za decu dodaju se različite voćne arome, najčešće banane, pomorandže i jagode. Korigensi mirisa (arome) najčešće su mešavine etarskih ulja pitome nane, cimeta, eukaliptusa. U malim koncentracijama mogu se dodati i etarska ulja anisa, morača i lavande, koji pastama za zube daju specifičnu slatku notu. Koncentracija korigensa ukusa i mirisa u pastama za zube je od 0,1 do 0,5 odsto.
I naravno, paste za zube sadrže konzervanse i pigmente i boje.
Dentalni problemi
Jedan od najčešćih problema sa zubima jeste karijes. Uzročnici karijesa mogu biti bakterije (Satreptococcus mutans, Lactobacillaceae) koje stvaraju kiselu sredinu i tako demineralizuju gleđ (postaje plavičastobela, eventualno žućkastobraon), kao i ishrana koja je bogata šećerima (fruktoza i laktoza manje dovode do karijesa). Bakterije pretvaraju šećere u isparljive kiseline koje uništavaju hidroksiapatit gleđi.
Osim karijesa, problem može da bude i stvaranje plaka. Plak je lepljiva supstanca koju formiraju bakterije tako što se zalepe za mukoprotein koji oblaže zubnu gleđ odmah nakon pranja zuba. Ako se ne ukloni sa zuba nakon 24 sata, plak kalcifikuje kako se kalcijumove soli talože iz pljuvačke.
Paste za zube pored osnovnih sastojaka mogu da sadrže i različite bioaktivne komponente, za tretiranje karijesa, plaka, kamenca, gingivitisa, periodontoze.
Jedna od njihovih osnovnih bioaktivnih komponenata jeste fluor. Uloga soli fluora jeste da spreče nastanak karijesa. Joni fluora, osim što se ugrađuju u gleđ zuba, imaju i baktericidno dejstvo. Najčešće se koriste natrijum-fluorid, natrijum-monofluorofosfat. Maksimalna dozvoljena koncentracija fluora u pastama za zube je 0,2 odsto. Danas fluor sadrže sve paste za zube.
U paste se dodaju i sredstva za smanjenje osetljivosti zuba (paradentoza), kao što je stroncijum acetat heksahidrat, čija koncentracija ne sme da pređe 3,5 odsto. Za tretman zubnog kamenca dodaju se soli cinka, koje smanjuju plak i uklanjanju neprijatan zadah, zatim natrijum-sulforicinoleat, za koji se pokazalo da u koncentraciji od šest odsto deluje na organski deo kamenca i pomaže njegovom uklanjanju, dok su se pirofosfati najbolje pokazali u uklanjanju kamenca. U poslednje vreme naročito su popularna sredstva za beljenje zuba, a u paste se obično dodaju oksidaciona sredstva (vodonik-peroksid, natrijum-perkarbonat), poloksamer 188.
Paste za zube mogu da sadrže i vitamine, najčešće derivate vitamina C, sredstva sa adstrigentnim delovanjem (alantoin) i mnoga druga.
Danas se na tržištu mogu naći i prirodne paste za zube u čiji sastav najčešće ulaze mentol, mirišljave smole, ekstrakti biljaka, specijalna ulja i sredstva za čišćenje. Svoje dejstvo ostvaruju zahvaljujući antiseptičkim i antibakterijskim svojstvima nekih biljaka. Postoje i paste za zube na bazi zelene gline, koja ima dejstvo abraziva, a zajedno sa drugim sastojcima čisti, tonizira i sprečava stvaranje karijesa. Ostali sastojci su ekstrakti različitih biljaka, morska so, ksantan guma i dr. Te paste ne sadrže sredstva za penjenje, konzervanse i boje.
Paste treba birati na osnovu stanja zuba i desni. Budući da postoji veliki broj pasta različite konzistencije i namene, nije teško odabrati pravu, jer svaka je dobra ako se redovno koristi.
Paste za zube
– Kozmetičke paste za zube – čiste i poliraju zube i osvežavaju dah.
– Medicinske paste za zube – čiste i poliraju zube, osvežavaju dah i imaju bioaktivnu supstancu koja sprečava razvoj karijesa i paradentoze i ublažava upale.
– Paste za zube sa posebnom namenom – prilagođene su određenoj grupi potrošača: dečje paste sadrže vrlo nisku koncentraciju abraziva i uvek imaju voćnu aromu, dok paste za pušače imaju jače abrazive, supstance za dispergovanje zubnog kamenca i supstance za beljenje zuba.
Komentari (0)