Prednacrt Građanskog zakonika predvideo je uvođenje alimentacionih fondova iz kojih bi se detetu isplaćivalo izdržavanje koje je sud odredio pravnosnažnom i izvršnom odlukom.
Pisci Prednacrta smatrali su da država, odnosno fond, treba da preuzme teret prinudne naplate, u interesu deteta. Roditelj-dužnik bi morao potom da fondu vrati utvrđeni iznos izdržavanja, uvećan 10-15 odsto na ime naknade prinudne naplate. Uslov za ostvarivanje prava na isplatu iz alimentacionog fonda bi bio da dužnik ne ispunjava uredno svoju obavezu izdržavanja deteta u periodu od tri meseca uzastopno ili u roku od šest meseci s prekidima.
Pored toga, dete-poverilac treba da podnese dokaz o tome da je prinudno izvršenje ostalo bezuspešno. Tada bi izdržavanje isplatio fond, koji bi dalje gonio roditelja-dužnika radi refundiranja isplaćenog iznosa – objašnjava članica Komisije za izradu GZ-a Olga Cvejić Jančić.
Inače, izbegavanje plaćanja izdržavanja predviđeno je i kao krivično delo. Ti slučajevi se, međutim, u interesu deteta, mahom okončavaju uslovnim odlaganjem kvrivičnog gonjenja, uz ispunjenje neke obaveze koju odredi Tužilaštvo. To se primenjuje da roditelj-dužnik ne bi završio u zatvoru i bio onemogućen da detetu plaća izdržavanje.
Roditelji koji plaćaju alimentaciju redovno i viđaju decu
“Kod nas se skriva činjenica da 85 odsto roditelja koji redovno viđaju decu redovno i plaćaju alimentaciju, a svega 35 odsto roditelja plaća redovno alimentaciju tek kad im bivši partner uskraćuje viđanje s detetom”, kaže advokat i predsednik Udruženja “Tata” Dejan S. Višekruna.
Kako je istakao, u državama s razvijenom svešću o pravdi i efikasnim pravosudnim sistemom, prilikom krivične prijave zbog neplaćanja alimentacije nadležni organi odmah proveravaju da li i roditelj koji prima alimentaciju za dete redovno ispunjava svoje obaveze po pitanju viđanja deteta s roditeljem kod kog dete ne živi i koji plaća alimetaciju.
Dakle, kada se jedan roditelj požali na to da drugi ne plaća alimetnaciju, prvo se mora proveriti da li mu on uskraćuje pravo na viđanje s detetom. U većini slučajeva je to tačno, ali zakonodavac odbija da prizna da se na jedno krivično delo odgovara drugim krivičnim delom i to stanje toleriše.
Komentari (0)