Foto:

Ko je na kraju kriv za ponašanje učenika – roditelji ili nastavnici?

Izvor: Danas

Roditelji i javno mnenje su sablažnjeni i začuđeni nasiljem koje se „desilo” (pošto se kod nas sve nešto „dešava” – rat, sankcije, bombardovanje), pa tako nesnađeni i oni traže „glavu” i postavljaju pitanje odgovornosti. Možemo primetiti – zadivljujuća sabornost nastavnika, roditelja i zajednice. Ideal je skoro pa ostvaren, samo fali jedna sitnica kako bismo do konačne utopije dobacili, a ta „sitnica” su učenici.

Daj, baba, glavu

Danima mi usred ove prosvetarske nebajke odzvanja u glavi rečenica iz bajke „Zlatna jabuka i devet paunica” i scena u kojoj je sve kolac do koca i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila i ovaj je kolac sve jednako vikao: „Daj, baba, glavu”.
Upirući prst tamo negde u nekog apstraktnog, tražeći krivca „iza sedam brda i sedam gora”, i prosvetni radnici, i „probuđeni” „glas naroda” neodoljivo me podsećaju na staricu iz bajke koja je surovo kaznila mladiće koji joj nisu uspeli kobilu sačuvati.

Foto: Freepik
Dakle, u društvu vlada zaglušujuća atmosfera linča i leleka u sveopštoj potrazi za „glavom”, a sa namerom da se osudi čin nasilja. Pedagoški, nema šta.
Lament prosvetnog radnika konačno treba da se čuje, zgodna je prilika da pokažemo kako smo nemoćni, jadni, žrtve, obespravljeni, i kako istovremeno vapimo i za „glavom” i za nekim ko će nam vratiti dostojanstvo.
Ako otvoreno govorimo iz pozicije „stvari” kojoj neko treba da vrati dostojanstvo, mi šaljemo užasnu poruku učenicima. Želimo da se upustimo u borbu kao „predmeti”, kako bismo kasnije postali dostojanstvena ljudska bića.
Insistiramo na slobodi, ali odgovorne tražimo izvan nas samih. Roditelji i javno mnenje su sablažnjeni i začuđeni nasiljem koje se „desilo” (pošto se kod nas sve nešto „dešava” – rat, sankcije, bombardovanje), pa tako nesnađeni i oni traže „glavu” i postavljaju pitanje odgovornosti.
Možemo primetiti – zadivljujuća sabornost nastavnika, roditelja i zajednice. Ideal je skoro pa ostvaren, samo fali jedna sitnica kako bismo do konačne utopije dobacili, a ta „sitnica” su učenici.
Verovatno su i oni pomalo zbunjeni, možda i uplašeni dok traje sveopšta hajka. No, ostavimo utopiju postrani, i vratimo se realnosti, odnosno nasilju koje nije zabeleženo nijednom kamerom, a kojem su svedočili mnogi učenici, i učili po modelu.

Foto: Freepik

Dragi roditelji i javno mnenje, vršili ste nasilje svaki put kada ste :

‒ urgirali da se nekom učeniku popravi ocena;
‒ lažno pravdali izostanke;
‒ lagali, štiteći „interes” učenika;
‒ radili zadatke i pisali teme koje su učenici podmetali kao svoje;
‒ omalovažavali nastavnike pred decom;
‒ izbegavali odlazak na roditeljske sastanke;
‒ insistirali i tražili vezu da baš taj učitelj, a ne neki drugi uči vašu decu, jer taj drugi „nema pojma”;
‒ govorili da su nastavnici neradnici;
‒ ohrabrivali nasilno ponašanje dece;
‒ nasilno se ponašali prema deci;
‒ mogli da učinite neko dobro delo, a niste…

Drage koleginice i kolege, vršili ste nasilje svaki put kada ste:

 

‒ nakon urgiranja popravljali ocene;
‒ preglasavali ocene kolega;
‒ poklanjali ocene kako biste prikrili nerad;
‒ prihvatali lažna opravdanja;
‒ lagali, štiteći „interes” učenika;
Foto: Freepik
‒ ocenjivali tuđe radove kao učeničke;
‒ omalovažavali kolege pred decom;
‒ štitili kolegu zlostavljača iz „kolegijalnih” razloga;
‒ prećutali to što kolega sa kvalitetima ostaje bez posla, a normu dobija onaj koji ima vezu;
‒ ignorisali da direktor zlostavlja nekog od zaposlenih;
‒ pristajali na raznorazne dilove sa roditeljima;
‒ otaljavali časove;
‒ svaku konstruktivnu ideju sasekli u korenu, jer je to otkrivalo vašu jalovost i prazninu;
‒ manipulisali učenicima i roditeljima;
‒ podsmevali se kolegama koji posvećeno rade i okarakterisali ih kao budale i dokone;
‒ mogli da učinite neko dobro delo, a niste…
Da li mislite da učenici sve ovo nisu videli? I čiju „glavu” sad tražimo?
P. S. Nedavno sam pročitao sjajnu knjigu Džulijana Barnsa, koja govori o jednoj neobičnoj profesorki, „Elizabet Finč”, pa mi na pamet dođe i rečenica iz te knjige: „Postoji velika razlika između borbe da se ne umre i borbe da se živi”.
Izvor: Danas

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Roditelji i javno mnenje su sablažnjeni i začuđeni nasiljem koje se „desilo” (pošto se kod nas sve nešto „dešava” – rat, sankcije, bombardovanje), pa tako nesnađeni i oni traže „glavu” i postavljaju pitanje odgovornosti. Možemo primetiti – zadivljujuća sabornost nastavnika, roditelja i zajednice. Ideal je skoro pa ostvaren, samo fali jedna sitnica kako bismo do konačne utopije dobacili, a ta „sitnica” su učenici.

Daj, baba, glavu

Danima mi usred ove prosvetarske nebajke odzvanja u glavi rečenica iz bajke „Zlatna jabuka i devet paunica” i scena u kojoj je sve kolac do koca i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila i ovaj je kolac sve jednako vikao: „Daj, baba, glavu”.
Upirući prst tamo negde u nekog apstraktnog, tražeći krivca „iza sedam brda i sedam gora”, i prosvetni radnici, i „probuđeni” „glas naroda” neodoljivo me podsećaju na staricu iz bajke koja je surovo kaznila mladiće koji joj nisu uspeli kobilu sačuvati.

Foto: Freepik
Dakle, u društvu vlada zaglušujuća atmosfera linča i leleka u sveopštoj potrazi za „glavom”, a sa namerom da se osudi čin nasilja. Pedagoški, nema šta.
Lament prosvetnog radnika konačno treba da se čuje, zgodna je prilika da pokažemo kako smo nemoćni, jadni, žrtve, obespravljeni, i kako istovremeno vapimo i za „glavom” i za nekim ko će nam vratiti dostojanstvo.
Ako otvoreno govorimo iz pozicije „stvari” kojoj neko treba da vrati dostojanstvo, mi šaljemo užasnu poruku učenicima. Želimo da se upustimo u borbu kao „predmeti”, kako bismo kasnije postali dostojanstvena ljudska bića.
Insistiramo na slobodi, ali odgovorne tražimo izvan nas samih. Roditelji i javno mnenje su sablažnjeni i začuđeni nasiljem koje se „desilo” (pošto se kod nas sve nešto „dešava” – rat, sankcije, bombardovanje), pa tako nesnađeni i oni traže „glavu” i postavljaju pitanje odgovornosti.
Možemo primetiti – zadivljujuća sabornost nastavnika, roditelja i zajednice. Ideal je skoro pa ostvaren, samo fali jedna sitnica kako bismo do konačne utopije dobacili, a ta „sitnica” su učenici.
Verovatno su i oni pomalo zbunjeni, možda i uplašeni dok traje sveopšta hajka. No, ostavimo utopiju postrani, i vratimo se realnosti, odnosno nasilju koje nije zabeleženo nijednom kamerom, a kojem su svedočili mnogi učenici, i učili po modelu.

Foto: Freepik

Dragi roditelji i javno mnenje, vršili ste nasilje svaki put kada ste :

‒ urgirali da se nekom učeniku popravi ocena;
‒ lažno pravdali izostanke;
‒ lagali, štiteći „interes” učenika;
‒ radili zadatke i pisali teme koje su učenici podmetali kao svoje;
‒ omalovažavali nastavnike pred decom;
‒ izbegavali odlazak na roditeljske sastanke;
‒ insistirali i tražili vezu da baš taj učitelj, a ne neki drugi uči vašu decu, jer taj drugi „nema pojma”;
‒ govorili da su nastavnici neradnici;
‒ ohrabrivali nasilno ponašanje dece;
‒ nasilno se ponašali prema deci;
‒ mogli da učinite neko dobro delo, a niste…

Drage koleginice i kolege, vršili ste nasilje svaki put kada ste:

 

‒ nakon urgiranja popravljali ocene;
‒ preglasavali ocene kolega;
‒ poklanjali ocene kako biste prikrili nerad;
‒ prihvatali lažna opravdanja;
‒ lagali, štiteći „interes” učenika;
Foto: Freepik
‒ ocenjivali tuđe radove kao učeničke;
‒ omalovažavali kolege pred decom;
‒ štitili kolegu zlostavljača iz „kolegijalnih” razloga;
‒ prećutali to što kolega sa kvalitetima ostaje bez posla, a normu dobija onaj koji ima vezu;
‒ ignorisali da direktor zlostavlja nekog od zaposlenih;
‒ pristajali na raznorazne dilove sa roditeljima;
‒ otaljavali časove;
‒ svaku konstruktivnu ideju sasekli u korenu, jer je to otkrivalo vašu jalovost i prazninu;
‒ manipulisali učenicima i roditeljima;
‒ podsmevali se kolegama koji posvećeno rade i okarakterisali ih kao budale i dokone;
‒ mogli da učinite neko dobro delo, a niste…
Da li mislite da učenici sve ovo nisu videli? I čiju „glavu” sad tražimo?
P. S. Nedavno sam pročitao sjajnu knjigu Džulijana Barnsa, koja govori o jednoj neobičnoj profesorki, „Elizabet Finč”, pa mi na pamet dođe i rečenica iz te knjige: „Postoji velika razlika između borbe da se ne umre i borbe da se živi”.
Izvor: Danas
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Četvrtak, 21.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije