Svi roditelji imaju obavezu da u roku od 30 dana od rođenja deteta prijave bebu i daju joj ime. Nekada se taj čin shvatao kao puka formalnost, pa je često dete prijavljivao samo otac. Međutim, sada matične knjige insistiraju da bude prisutna i majka, jer su česte svađe roditelja oko imena deteta.
Prema Porodičnom zakonu, obaveza svih roditelja je da u roku od 30 dana od rođenja deteta prijave bebu i daju joj ime. Taj čin je nekada bio puka formalnost i dete je prijavljivao samo otac. Matične službe danas insistiraju da bude prisutna i majka.
Da bi dete došlo na svet, ističu matičari, potrebna su oba roditelja, pa su onda oboje potrebni i za prijavljivanje detetovog ličnog imena. Tako je Bojana Selaković, nakon što je drugi put postala mama, u matičnu službu išla sa suprugom i decom.
“Pošto nismo imali kome da ostavimo bebu na čuvanje, naravno i beba je bila prisutna. Ja prosto mislim da su to procedure koje nepotrebno maltretiraju majku u tim prvim danima nakon porđaj”, ističe Bojana Selaković.
To nije formalnost, kažu nadležni, već veoma bitna obaveza. Dešavalo se da ime prijavi jedan roditelj, a onda se, naknadno žali drugi roditelj.
U manjim gradovima, u ovaj proces često se uključuje i šira familija.
“Nekad tu budu prisutne bake i deke koji imaju svoje sugestije, ali se na kraju obično pomire. Doduše, ima situacija kada se detetu daju dva imena kao kompromis između tate i mame”, objašnjava matičarka iz Valjeva Nada Ivanković.
Porodična tradicija
Ponekad partneri ne žele da popuste da ne bi razočarali svoje roditelje i da bi nastavili porodičnu tradiciju nekog imena.
“Imamo situacije gde su prosto do te mere bili poremećeni odnosi između roditelja, baš u pogledu ličnih imena. Do tada je sve bilo u redu, ali kada su došli do toga da odrede lično ime deteta, došlo je do trajnog i jednog jako narušenog odnosa između njih, i to nažalost ide i do razvoda brakova”, ističe Nataša Živković iz Sekretarijata za upravu grada Beograda.
Ukoliko nema dogovora, postupak preuzima Centar za socijalni rad.
“Pozivamo roditelje da se izjasne zbog čega nisu u tom zakonskom roku od 30 dana dali ime detetu. Kada ne mogu da postignu sporazum, tada organ starateljstva može da odredi ime, ili neko od tih imena koje je predložio neko od roditelja, ili da odredi detetu neko treće ime”, kaže Sanja Milatović iz Centra za socijalni rad.
Kad nema sloge, nadležni ističu da 30 brzo prođe. Ponekad ima i objektivnih poteškoća oko pribavljanja dokumenata neophodnih za prijavu deteta.
Nedavno je u Centar za socijalni rad stigla prijava za pokretanje postupka davanja imena detetu koje ima već dvanaest godina. Majka je strani državljanin, a dečak je rođen u Beogradu.
Komentari (0)