Kašalj traje šest nedelja

Koga je dobro potkačio neki od virusa koji izazivaju respiratorne infekcije, ovih dana se žali na uporan, dugotrajan kašalj koji ne prestaje nedeljama. Iako nam sve manje preti opasnost od gripa, respiratorne infekcije ne jenjavaju. A kada one izmuče organizam, kijavica, slabost i slinavljenje prestanu, preosetljivost disajnih puteva može da traje nedeljama posle povlačenja svih simptoma bolesti.

Virusi koji su protutnjali kroz organizam, naime, načeli su sluzokožu disajnih puteva, pa je svaki udah propraćen golicanjem i grebanjem u ždrelu i suvim kašljem. To je, prema rečima primarijusa dr Jasne Macić, lekara opšte medicine u Domu zdravlja „Palilula”, posledica preosetljivosti trahebronhijalnog stabla:

– Zapaljenske promene u sluznici izazvane virusima ogolile su receptore na sluzokoži traheja i bronhija, što izaziva nagon za kašljanjem.  Uz kašalj se javlja i povećano lučenje sekreta, a pošto je zapaljenjem oštećen trepljasti epitel, on nije u stanju da izbaci svu stvorenu količinu sluzi. Dakle, ne radi se o bronhitisu ili zapaljenju pluća već o nadraženosti disajnih puteva.

Kašalj obično traje od četiri do šest nedelja, u početku je suv, a kasnije postaje vlažan, odnosno produktivan, i ako se do tog perioda ne povuče, oboleli bi obavezno trebalo da se javi lekaru na dodatna ispitivanja.

Ako je pacijent pušač, hronični bolesnik ili astmatičar, tegobe su još izraženije. Kod astmatičara, zbog otežanog izbacivanja sluzi, može lako da dođe i do astmatičnog napada. Deca, osetljivi bolesnici, i oni koji nisu dobro preležali prehladu, a istovremeno su pod stresom ili umorni, i imunitet im je dodatno oslabljen, su pod još većim rizikom: virusna infekcija može da se zakomplikuje bakterijskom.

– Kada je smanjena otpornost organizma, posebno kada se nagomilava sluz u disajnim putevima, stvaraju se uslovi za razvoj bakterija, odnosno bakterijske superinfekcije, što utiče na težinu, trajanje i tok bolesti. Čak i kada se virusna infekcija u potpunosti izleči, može se razviti ponovna infekcija nekim drugim virusom, naročito ako postoji pad otpornosti organizma – objašnjava dr Macić.

Svaka komplikacija i ponovna infekcija (reinfekcija) pogoduje prelasku akutnog zapaljenskog procesa u hronični. A dugotrajne infekcije gornjih disajnih puteva imaju značajnu ulogu u nastanku astme.

– U slučaju dugotrajnog kašlja važno je javljati se na kontrolne preglede lekaru svakih deset dana, i pratiti da li se javlja blago povišena ili čak veoma visoka temperatura, jer bi to značilo da se razvila bakterijska infekcija – kaže dr Macić.

ProduŽeni kašalj leči se i ublažava sirupima i čajevima. Da bi se sprečilo razvijanje bakterijske infekcije, trebalo bi izbegavati hladne napitke, sladoled i rashlađivanje, a na prvi znak povišene temperature obratiti se lekaru.