Kašalj kod dece

U najvećem broju slučajeva deca kašlju zbog slivanja sekreta iz gornjih disajnih puteva, koji se javlja usled akutne virusne infekcije. To je odbrambeni refleksni mehanizam, pa samim tim koristan, jer dete kašljem pokušava da eliminiše višak sekreta iz disajnih puteva. Kašalj je kod mališana veoma česta pojava, a epidemiološke studije su pokazale da oni imaju oko šest puta godišnje virusne prehlade praćene kašljem.

Akutni kašalj najčešće uzrokuju infekcije gornjih disajnih puteva, pre svega prehlade izazvane respiratornim virusima. One se kod mališana javljaju najčešće u jesen, zimi i u rano proleće. Akutni kašalj traje oko 10 dana, a najveći problem je sekret koji obično dovodi do zapušenosti nosića, što posebno nervira mališane.

Može, ali i ne mora, da bude praćen povišenom temperaturom. Ako je uzrok akutnog kašlja prehlada, on je onda u početku suv, a tek kasnije se javlja sekret. Iako roditelji kašalj ne smatraju toliko opasnim, on je pokazatelj da se nešto dešava u detetovom organizmu pa treba posetiti lekara.

Kad kašalj traje duže od tri nedelje, onda je reč o tzv. hroničnom kašlju. Obično se to dešava kada mali pacijnti koji su imali akutne virusne infekcije, usled oštećenja sluzokože nastavljaju da kašlju još dve do tri nedelje. Međutim, do hroničnog kašlja može da dođe i zbog izlaganja hladnom vazduhu i iritansima.

Naravno. Upravo su najčešći uzročnici hroničnog kašlja kod mališana razni zagađivači iz spoljne sredine, kao i duvanski dim iz kućne sredine. Ako su oba roditelja pušači, postoji velika verovatnoća da će dete imati hronični kašalj, jer je u tim porodicama učestalost ovog kašlja značajno uvećana u odnosu na porodice gde nema pušača. Ovaj kašalj je posledica preosetljivosti disajnih puteva, koja se javlja kao rezultat pasivnog pušenja.

Veliki  kašalj je zarazna bolest koju uzrokuje jedna vrsta vrlo malog kokobacila.  Karakterističan je po naročitoj vrsti kašlja sa zacenjivanjem. Od velikog kašlja boluju uglavnom deca do 12 godina. Inkubacija ove bolesti traje prosečno sedam dana i mališani posle toga stiču trajni imunitet od nje. Prepoznaćete da je reč o velikom kašlju, tako što obično počinje sa šlajmom, noću, a zatim postaje sve suvlji. Ukoliko primetite ove simptome, obavezno se obratite lekaru.

Kada dete ima kašalj koji podseća na „lavež psa“, reč je o laringitisu, odnosno zapaljenju grkljana. Obično se javlja u sklopu zapaljenskih procesa disajnih puteva, a ređe izolovano. Prepoznaćete da je reč o ovom oboljenju, ako dete menja boju glasa i promuklo je. Kasnije promuklost prelazi u šapat i dete plače bez glasa. Disanje postaje otežano i jako čujno. Laringitis zahteva hitnu terapiju.

Ako je kašalj vašeg deteta suv i traje celu noć, verovatno je prouzrokovan prehladom, koja se kod dece često javlja zajedno sa anginom. Ukoliko je suv i javlja se samo u prvom delu noći, može da bude izazvan preterano suvim vazduhom u stanu, najčešće od grejanja.

Obično se kašalj pun sekreta javlja posle suvog kašlja i tada je najčešće reč o infekciji disajnih puteva. Sekret se iz nosića sliva u grlo i mališani kašljem pokušavaju da ga se oslobode. Ako je dete veoma malo, ono ne ume da ispljune sekret, pa ga guta. Međutim, ako je vaše dete malo starije, treba da ga naučite da posle kašlja ispljune sadržaj iz usta.

Postoje razni saveti za kašalj koje možete da primenjujete kako biste ublažili tegobe svom mališanu, uključujući i one iz „bakine kuhinje“. Međutim, potrebno je da se pridržavate sledećeg:

•    Ne pušite u kući ili bar ne u prostoriji u kojoj boravi dete
•    Naučite mališana da diše na nos, jer na taj način u aparat za disanje stiže ugrejan i vlažan vazduh
•    Provetravajte stan često i potrudite se da u njemu bude što manje prašine
•    Održavajte vlažnost prostorije u kojoj boravi dete pomoću posude sa toplom vodom ili stavljanjem peškira na radijator