Sve veći broj žena širom sveta suočen je sa dilemom napredovanja ili posvećivanja porodici šta se dogodi ženi koja zbog porodiljskog odsustva „nestane” na godinu dana iz poslovnog sveta?
Da li ona zaista ima šanse da se vrati tamo gde je bila pre porođaja? I, na kraju, koji je najduži period na koji može da se odluči da „bezbolno” prekine karijeru? Ovo su samo neka od pitanja koja postavlja Njujorčanka Meg Volicer u svom romanu „Deset godina sna”.
Njena analiza na dopadljiv način prikazuje pomešana osećanja četiri prijateljice koje imaju bebe i polako „skreću” sa svojih karijera (advokature, umetnosti, bankarstva i filma). Deset godina one pronalaze razne izgovore da ostanu kod kuće, uz decu.
„Svet neće stati zato što imate dete. Međutim, vaš cilj će biti porodica. Niste zaista zaspali, ali ste u snu s vašom porodicom”, kaže autorka u knjizi. U SAD prekid rada od nekoliko godina tema je brojnih rasprava, jer, za razliku od evropskih zemalja, tamo ne postoji porodiljsko odsustvo.
Sličan problem postoji i u Velikoj Britaniji, mada u manjim razmerama. Na Ostrvu se mnoge majke osećaju potpuno odbačeno kad zbog nege deteta izostanu s posla godinu dana. Na kraju shvate da je povratak staroj karijeri skoro potpuno nemoguć.
Zbog toga žene sve češće postavljaju pitanje vredi li uopšte nastavljati karijeru. Sve više ljudi, baš u najrazvijenijim zemljama Evrope i u SAD, veruje da je ženi i majci mesto kod kuće. Mnoge žene i same priznaju da na „relaciji” posao-kuća jedno od to dvoje mora da trpi.
Profesor sociologije na Kembridžu Džaklin Skot kaže da ipak nije baš tako: „Promena ne ide u pravcu opadanja podrške jednakosti polova. Hoću da kažem da još preovlađuje stav da žene treba da rade. Ono u šta ljudi nisu toliko sigurni jeste da li je moguće da majka radi, a da to ne izazove probleme u funkcionisanju porodice”.
Ona veruje da bi majkama bilo lakše da nastave da grade karijeru ako bi im poslodavci omogućili da rade skraćeno radno vreme, kako bi imale više vremena da postignu obaveze koje imaju na poslu i kod kuće.
U prilog tvrdnji profesorke Skot ide i primer šveđanki, koje su veoma zadovoljne mogućnošću da usklade karijeru i porodične dužnosti. Ova država, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2005. godinu, „najsavršenije je mesto na svetu za život žene. Omogućava visok stepen ravnopravnosti, moći, zdravlja i socijalne sigurnosti”. Poređenja radi, SAD su se u tom izveštaju našle tek na 17. mestu.
„Imam fantastičan život i posao koji volim. O ženama se ovde sudi prema njihovom talentu i sposobnostima, a ne prema polu. Ako ste uspešni u onome što radite, onda na vrh piramide uspeha stižete brzo i bez prepreka”, izjavila je Eba von Sidov, 25-godišnja manekenka i urednica „Nedeljne revije”, najtiražnijeg ženskog magazina u zemlji.
švedska ima devet miliona stanovnika, a ženama je dozvoljeno još davne 1845. da nasleđuju imanje. Početkom 20. veka (1901. godine) ova država je usvojila prvi program porodiljskog odsustva u svetu. švedska Luteranska crkva promenila je kanonsko pravo 1958. godine kojim je ženama omogućeno da budu sveštenice. Danas oko polovine poslanika u parlamentu čine žene.
školovanje u ovoj zemlji je besplatno, od osnovne škole, pa sve do univerziteta. U osnovnoj školi za devojčice i dečake obavezni su časovi kuvanja, šivenja, obrade drveta i metala. Poslednjih godina više od 60 odsto studenata bile su – žene. U šali, šveđani objašnjavaju da kod njih „žene voze autobuse i kamione, a muškarci guraju kolica s bebama”.
Jer, iako je većina šveđanki zaposlena, ova država ima jednu od najviših stopa rađanja u Evropi. Veoma darežljiv Zakon o roditeljstvu predviđa da švedski parovi, muž i žena, dobijaju 13 meseci plaćenog odsustva i još tri „za slučaj potrebe”.
Od toga, 60 dana mora uzeti majka, drugih 60 otac, a ostatak mogu podeliti po dogovoru. Kad se ovom doda i podatak iz jednog istraživanja da švedski muškarci više od 30 sati nedeljno obavljaju kućne poslove, jasno je zašto ova država ne bije bitku sa natalitetom.
Žene u Srbiji manje plaćene
Za isti kvalitet rada na istom radnom mestu žene u Srbiji primaju prosečno 16 odsto nižu platu od muškaraca. Da bi došle do rukovodeće ili bolje plaćene pozicije, čak i do elitnog obrazovanja, moraju da ulože mnogo više truda koji im, međutim, ne garantuje da poslodavac neće favorizovati jednako ili manje sposobnog muškarca.
Žene čine 51,4 odsto srpske populacije. Istraživanje položaja žena na tržištu rada pokazuje da je stopa njihove nezaposlenosti za polovinu viša u odnosu na muškarce. Među nezaposlenima 44 procenta su žene, a čak 80 odsto njih su dobrovoljno napustile posao. Među onima kojima je jedini rad u domaćinstvu, 98 odsto predstavljaju upravo žene.
One su vlasnici 29,7 odsto uknjiženih objekata, „zaposele” su na 30,5 procenata upravljačkih mesta u društvu i privredi, od toga direktorskih svega 20,8 odsto. Na čelu upravnih odbora nalazi se samo 14,3 procenta žena, dok su u 27 odsto slučajeva one navedene kao nosioci domaćinstva.
Komentari (0)