Šta sam rekao svojoj supruzi o njenom telu nakon porođaja?
Apsolutno ništa.
Pre svega, postporođajno telo moje žene nije moj problem. Da, ja sam njen suprug, ali na skali važnosti mog mišljenja i tuđeg, moje se poredi sa Pikasovim delima i dečijim očajima da se maze pedeset puta sa vama pre spavanja.
Plus, nije nepoznato da se trudnoća ne događa iznenada. Tako da sam ja direktno odgovoran na sve promene kroz koje ona prolazi. Drugačije rečeno, to je ono na šta sam pristao da imam kada smo se složili da imamo bebu.
Možda smo mislili da će naše dete u budućnosti pokupiti dobre gene i da će izmisliti lek za rak, živeti na mesecu, ili biti vodeći političar u svetu…
Ali, to je isto kao da sam joj rekao:
“Hej draga, voleo bih da nosiš moje dete narednih 9 meseci. Ako budemo imali sreće, imaćemo živo biće koje će nam ulpšavati dane. Ali, proces trudnoće će dramatično promeniti nivo tvojih hormona, koji će dovesti do masivne i trajne promene u tvom životu. Uticaće na tvoje razmišljanje, tvoju ličnost, ali da ne govorim koliko i na tvoje telo”.
Naravno, telo žene postaje i mnogo “gore”, pogotovo ako to nije prva trudnoća. Ali šta ima veze? Možda ona sada jeste, nazovimo to, drugačijeg izgleda, ali je to i dalje ista osoba u koju sam se prvi put zaljubio. Pa imoje telo se promenilo. Kada sam se oženio, imao sam 27 godina, dizao sam tegove, trčao i bio rvač.
Danas, jedino što stižem da podignem jeste moja ćerka koju vrtim po sobi praveći se da je ona avion. Nekadašnje uobičajeno trčanje, sada mi je zamenjenom igranjem vije, u kojem se pretvaram da sam snežno čudovište iz filma “Frozen”. A jedi sa čime se danas rvam jeste poslednje parče pice koje znam da ne mogu da pojedem, ali moram.
Zbog toga je cela ideja osuđivanja ženinog postporođajnog tela potpuno besmislena. To je sebično.
Hoću da kažem da malo koji muškarac, pa i ja sam, znamo šta je epiziotomija, šta su to strije… Ne znamo ni kako je to kada vas diskriminišu na poslu zato što ste postali majka pa zbog toga nećete moći doprinositi svojoj kompaniji narednih godinu dana. A nagrade koje dobija za uzvrat jesu vređanja, ponižavanja i redovno komentarisanje njenog izgleda.
Da sumiram; Zamislite da vaš najbolji drug mora da bude podvrgnut velikom hirurškom zahvatu zato što mu se od piva toliko proširio stomak da je mogao da pukne. Zbog tog zahvata morao je da se oporavlja godinu dana i nije dolazio na posao. Kada se vratio, šta je prvo što ste mu rekli?
Sigurno nije komentar na njegov izgled, već: “Čoveče, uspeo si da preživiš”.
Jedina razlika između ovog scenarija i trudnoće je što vaša supruga nije išla u bolnicu zbog količine piva koje je popila, već kako bi na svet donela čoveka.
Podržite suprugu i njen izgled. Ipak ste zajedno učestvovali u stvaranju novog života. Ali, je ona preuzela sav teret na sebe.
Ja volim postporođajno telo svoje supruge, jer u njemu vidim svoju decu, svoju porodicu. A i kada pogledam kroz šta sam je sve naterao da prođe, ona je ipak odlučila da ostane sa mnom. Čak i u krevetu.
Bret Ortler
Komentari (0)