Koliko puta ste, nemajući strpljenja, umesto deteta sastavili neku njegovu igračku ili napisali domaći zadatak. Ako mislite da ste mu time pomogli, grdno se varate.
Neka deca već kao vrlo mala znaju sama da vežu pertle na cipelama, sama zakopčavaju jaknu, slažu i nose svoje stvari u vrtić, a posle i u školu, a za to vreme neka već velika deca nose samo cipele na čičak jer nikad nisu ovladala veštinom vezivanja pertli, hodaju raskopčana, a stvari za njima nose roditelji.
Kad takva manje samostalna deca pođu u školu, stvari postaju složenije, pa nema domaćeg zadatka u kome ne učestvuju i roditelji.
– Naravno da je svakom roditelju najvažnije njegovo dete, ali vrlo je važno da se suzdrži od nastojanja da sav posao obavlja umesto deteta. Kada se dete suočava sa preprekama, njegove sposobnosti se razvijaju, a kada stekne veštine, time se i rizik smanjuje. Roditelj je tu da taj rizik kontroliše, a ne da brani detetu da stiče nova iskustva – kaže dečji psiholog i pedagog Darka Krsmanović.
Pustite dete da samo nacrta šta želi, ne morate mu uvek pomagati
Nestrpljenje ili strah za detovu sigurnost glavni su razlozi što roditelji nedovoljno podstiču osamostaljivanje. Mnogi, naime, ne mogu da gledaju kako se dete muči dok se samo oblači, iako je sasvim logično da mu u početku za svaku novu veštinu treba vremena da je usvoji.
- Prezaštićeno dete svet doživljava kao opasno mesto jer vidi da neko stalno mora da se brine za njega, iako mu se nikad nešto preterano strašno nije dogodilo. Takvo dete se oseća nemoćno. Okolina ovakvu decu vidi kao plašljivu, a takvo dete o sebi misli da je nespretno i da ništa ne može samo da uradi – objašnjava naša sagovornica.
Istraživači
Zato nikako nemojte braniti detetu da samo jede, da boji, da reže, da učestvuje u kućnim poslovima uz rizik polupanih čaša i tanjira, jer time ignorišete dečje stvaranje i zanemarujete njegove interese, namećući im vlastite. Dete mora samo da istražuje i u tome ima pravo da greši.
Komentari (0)