Kako Zakon o rodnoj ravnopravnosti štiti trudnice i roditelje

Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen je 20. maja. Ovaj zakon ističe jednak tretman i jednake mogućnosti za žene i muškarce, kako u oblasti traženja i dostupnosti poslova, tako i u oblasti ostvarivanja prava na rad.

Jedna od najvažnijih odredbi odnosi se na to da će nezaposlene žene koje nisu imale zdravstveno osiguranje sada to pravo moći da steknu po osnovu neplaćenog rada u kući (vođenje domaćinstva, staranje o podizanju dece, staranje o ostalim članovima porodice), ali i neplaćenog rada na poljoprivrednom imanju.
 

Domaćice dobijaju pravo na zdravstveno osiguranje >>
 

Posebna novina odnosi se na zabranu rodne neravnopravnosti za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće i nege deteta.

Tako zakon propisuje da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, odnosno očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva – ne može biti razlog za uskraćivanje prava na stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje.

Osim toga, to ne sme biti prepreka za napredovanje i sticanje višeg zvanja, odnosno premeštaja na neposredno više izvršilačko radno mesto, po osnovu stečenih uslova, u skladu sa zakonom, kao ni za korišćenje svih poboljšanja radnih uslova obezbeđenih tokom odsustva.

Vreme tokom kojeg je zaposleni odsustvovao sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta neće se računati kod procene uspešnosti rada u ukupnom vremenskom periodu u kome se uspešnost rada računa.

Otkaz ili proglašenje zaposlenog za višak takođe su zabranjeni na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.

Pravnici ističu da su glavne prednosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, pored ostalog, i to što predviđa sankcije i što instrumenti za njegovu primenu slede odmah.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrše resorna ministarstva, u zavisnosti od odredbe na koji se zakon odnosi, odn. resorne inspekcijske službe.

Novčane kazne za kršenje pojedinih odredbi ovog zakona kreću se od 50 hiljada do dva miliona dinara, i odnose se na poslodavce, osiguravajuća društva, sredstva informisanja, političke stranke i sindikalne organizacije, dok se kazne za prekršaje organa javne vlasti kreću od 5 do 150 hiljada dinara.