Kako uvesti red u život sa bebom?
Poslednjih nekoliko sedmica muž i ja preispitujemo kakvi smo roditelji, šta je ispravno u odnosu sa bebom, kako u kojoj situaciji treba da postupimo, gde treba da postavimo granice, kako da uvedemo red i ono najteže – kako da ne pogrešimo u vaspitanju deteta.
Nadamo se da će vaspitanje dolaziti spontano, ali uvođenje reda, koje je valjda ka tome prvi korak, izgleda da nam baš i ne ide.
Moja kuma je, na primer, svoju bebu probudila u 20 sati jer je to vreme za kupanje. Posle će, kaže, nastaviti da spava. Začudih se. U životu svom to ne bih uradila, jer mislim da nije neophodno da se kupa svako veče, beba je i nije radila u rudniku. Ali šta znam, možda tako treba kad se uvodi red. Takođe, pre otpilike mesec dana bili smo kod prijatelja koji imaju dečaka 25 dana starijeg od Miluške. Kažu da se mora znati red. Kod njih se zna kad beba jede – nikada ne sisa češće od dva i po sata. Zna se kada ide na spavanje – makar plakao u krevecu ostaće u njemu da leži sve dok ne zaspi (tvrde da čak i bolje, čvršće i duže spava ako otplače). Njihova beba se, za razliku od naše, ne „navikava na ruke”. Lepo reče mama tog bebca: ”Treba i ja da se odmorim”, i s tim sam u potpunosti saglasna, ali baš ne znam kako to da, na svoj način, postignem.
Pomalo začuđeni jer kod nas pravila nisu striktna i naša beba zaspi ili dok je ljuljamo ili dok sisa, rešismo da već to veče probamo drugačije. Nakon što je okupana, obučena u čistu pidžamu i nadojena, naša Miluška odlučila je da ne zaspi odmah, a mi da je ne ljuljamo na rukama. ”Aj ti, bebo, sad na spavanje”, izgovorih naglas dok sam je spuštala u krevetac, a Zoran gasio svetlo. Sedeli smo u kuhinji i čekali. Miluška je prvih pola minuta ćutala, onda je počela da se meškolji , potom da kenjka, a već nakon dva, tri minuta i da plače. Plakala je prvo tiho, pa sve glasnije, dok nije počela da jeca. S vremena na vreme bih pogledala u Zorana moleći ga pogledom da to prekinemo jer mi se duša cepala slušajući njen plač, koji je u mojoj glavi trajao kao večnost, a realno ne više od pet minuta. Nismo morali ništa da izgovorimo da bismo se razumeli. Otišao je i doneo je kod nas. Njegov zagrljaj i nekoliko trenutaka na rukama bili su dovoljni da zaspi. Zapitali smo se kako ćemo biti istrajni u nekim ozbiljnijim situacijama ako smo odmah prekršili novo pravilo. Samo sam ponavljala da stvarno ne mogu da je slušam kako plače jer mi je to grozno. Da li smo pogrešili i dalje ne znamo, ali smo uradili onako kako smo osećali da treba.
Dok je bila mlađa bilo je zaspi kad zaspi, nije bitno koliko je sati, kad će jesti, kada ćemo je kupati… I bilo je zaista iscrpljujuće dok nije bar malkice uhvatila neki ritam. I dalje ne gledam na sat kada ću je hraniti, dojim je ”na zahtev”, ali smo uveli ”povečerje”, koje se ispostavilo kao dobro. Počinje obično oko 20.30 sati ili malo kasnije u zavisnosti kada je prethodno spavala ili jela. Prvo se malo igramo na krevetu, zatim je raspremam, pravo okupam ili samo osvežim pod vodom bez sapunjanja i kvašenja kosice (ako je bio prva smena to često radi Zoran) i dojim je. Kao što prethodno pomenuh, ili zaspi dok jede ili je ljuljamo, pa stavljamo u krevetac. Međutim, ranije se budila čim bismo je spustili na hladan čaršaf, pa sam pribegla jednostavnom triku. Dok je dojim ležimo na Zoranovom i mom krevetu, ali na bebinom jorgančiću. Kada zaspi jednostavno je podignem sa sve tim jorganom i prenesem u njen krevetac, a drugim pokrijem. Jorgančić je oko nje i ako je ljuljuškamo pred spavanje.
U toj prvoj turi noćnog spavanja Miluška sada uvek sastavi i po četiri i po, pet sati. I bilo bi sjajno kada bih i ja spavala, ali nekako uvek imam nešto preče, makar to bilo raspremanje stana, gledanje serije, čitanje vesti, pa i razgovor sa mužem kad stigne iz druge smene. Kada nakon nekoliko sati zaspimo, a beba gladna zaplače, muža ne budim jer smatram da nema potrebe s obzirom da nema grudi da je nadoji. Tada tako umorna od minimalnog ”reda”, često pravim ”nered”. Bebu sa sve tim jorgančićem ispod nje prenesem na naš krevet (u nameri da je kad jede vratim u krevetac gde će nastaviti da spava), otkopčam spavaćicu prilagođenu dojiljama, beba počne da sisa, a mene, do sada mi se to million puta desilo, san prevari, pa me zorom budi užasan bol u leđima i ramenima. Probudim se s rukom opruženom iznad Miluškine glave, s golim grudima i njom pored sebe koja je ko zna koliko dugo i koliko puta jela. Naravno da tokom noći čujem kad se probudi i osetim kad traži da jede, pa joj i pripomognem da ”bolje uhvati”, ali sve je to u nekom polusnu i ne izdržim budna do kraja podoja. Teši me samo što nisam jedina. Bojažljivo smo drugarica koja ima šestomesečnu bebu i ja to priznale jedna drugoj, pa verujem da nas ima još. Sada se trudim da legnem kad i Miluška, najviše sat kasnije, a tokom podoja da palim svetlo ili smanjim osvetljenje na mobilnom da joj ne smeta u mraku i da se listajući po društvenim mrežama ili čitajući razne tekstove zanimam da ne zaspim. Uglavnom mi uspe. Miluška obično bude budna oko osam, pola devet ujutru, ali tada ne plače, već nas budi nekom urnebesnom mešavinom bebećeg smeha i pevanja.
Onda ponovo s vremena na vreme Zoran i ja razgovaramo o našem ”redu” i ”neredu” s Miluškom i tome kako drugi roditelji gaje svoju decu. Smatramo da neki ”red” definitivno treba da postoji, ali nismo baš sigurno kako on treba da izgleda. I dalje radimo kako osećamo, a sigurno smo samo da nećemo pogrešiti ako kroz naš odnos i postupke Miluška bude znala da je volimo.
O autorki
Radmila Leovac je novosadska novinarka i strastvena Užičanka. Ona i njen muž Zoran uživaju sa svojim prvim detetom, devojčicom neobičnog imena Miluška. Ovo je Radina priča.
:’)
Ne mogu, na polovini sam prestala sa citanjem. Moja desetomesecna beba sisa i dalje na zahtev ili kako bi neke rekle sisa kad hoce i koliko hoce! Kupa se ne u 8 nego oko 8 pola 9, zaspi nekada u 9 nekada u 10, a nekada u 11. Svako neka vaspitava i uci svoje dete kako hoce ali nemojte napadati ostale koji ne rade kao vi!
Tako tacan opis nocne ukocenosti,golih grudi,ledja stomaka,o ruci da ne pricam 🙂
Sve isto kao i kod nas sto je bilo i dosta mi je pametovanja onih koji znaju ‘bolje’ , prerasla sam osecaj krivice sto sam ‘ gora ‘ i ‘ nesnalazljivija ‘ od drugih, blago njima sa njihovim redom ja se snalazim najbolje sto znam i umem
Bravo Milice na komentaru.Sve ste realno opisali.Potpuno se slazem sa Vama.
Moja beba sada ima osam meseci, od prvog dana sam je spremala za spavanje u 21h, cesto je i probudim ako zaspi pre, vec sa dva meseca je pocela da spava celu noc, i nikad je nisam ljuljuskala samo otpevam pesmicu, pomazim i spustim u krevetac, i dan danas ostane sama u mraku i brzo zaspi. Licnog sam misljenja da svaka majka radi ono sto je najbolje za njeno dete pa makar se ispostavilo i da gresi….na karaju krajeva niko nije nepogresiv
Glupost..ne svidja mi se..opet…
Ocigledno je da su ukusi razliciti, a mislim da je ipak vise nas kojima se njeni tekstovi svidjaju!
Pise iskreno, a to je ono sto se meni dopada!
Zanimljivo je da je i citate i komentarisete, iako vam se ne dopada…
Evo ja bih ti odgovorila kao neko ko ne cita Radmiline blogove.Juce sam ih sve procitala zbog moje sestre koja obavezno isprati svaki njen blog.Porodila se pre mesec i po dana i pre neki dan kad sam otisla kod nje zatekla sam je kako uplakana smiruje bebca.Rekla ke kako nesto nije u redu sa njom i njenom bebom jer ona ne uziva u majcinstvu kao “Majka Radmila”.Ostala sam u soku! Objasnila sam joj da to sto cita nije uvek tacno (i sama imam 3 dece) da je biti majka uzajamno i tesko i da ti cesto dodje i da vristis i pocupas sebi kosu od umora,bolne epiziotomije,bolnih bradavica,nespavanja,bebinog placa od grceva…Ali ja vidim blogerka Rada nigde to ne navodi.Sve joj ide od ruke i sve je sjajno.Nije svakom tako i treba da razmislja kako njeni blogovi uticu na mlade mame.Uglavnom vise nece citatii njene tekstove jer su u velikoj meri uobliceni i nerealni.Toliko od mene.
Sta da Vam kazem Milice… Neko me je vise tesko, nekome manje, neko u moru teskog vidi samo ono lepo sto ga nosi, neko zapadne u depresiju, sve reakcije su u redu i nisu za osudu, ali su razlicite onoliko koliko nas razlicitih ima. Radmili je ovako kako nam pise i nije uvek sve bajno, puno je i pitanja i nedoumica, ali je srecna i meni je drago da je to osecanje koje preovladjuje, zbog toga volim da citam njene tekstove!
Danas se blogerom naziva svako.Ne zelim da omalovazavam doticnu blogerku,ocito je da ima svoj stil pisanja (uvek joj je nesto tesko ili je nespretna u necemu,ali na kraju sve odradi super i sve ispadne sjajno),svako ima svoj stil,ali treba malo da misli koliko i kako to dopire do mladih zena tj majki.Cilj joj je zapravo da i dopre do nekoga ne?!Postavljanje nerealnih tekstova vise moze odmoci nego pomoci.Slazem se sa Milicom i istovremeno mi se cini da ovi blogovi sluze za hranjenje kompleksa nekih majki,tj bar takav utisak ostavlja na mene kao citaoca.
Svi se mi razlikujemo po nečemu, i mislim da je i suština ovog teksta u tome da se ne poistovećujemo sa drugim majkama. Ja uopšte nisam stekla utisak da ona nekoga kritikuje…,niti da predstavlja sebe kao savršenu mamu…. Meni ostavlja utisak pozitivne osobe koja piše svoje doživljaje sa svojim bebcem. I ja sam inače slična, mislim jeste sve to teško ali je ujedno i prelepo, i meni je lično lakše da se smejem našim mukama nego da kukam, jer smo i suprug i ja svesno uskočili u ovu avanturu i doživljavamo je kao nešto pozitivno….
Ooo Boze jadna tvoja kuma s tobom kad je pokusavas blatiti preko bloga…Ispasce da je zena neka ludaca jer forsira kupanje bebe,a ti si mi sva super.
Bravo Nevena.Ova zena jos do sada nista pametno ne napisa.
Ova seljancura je bas utripovala da je neki vrhunski pisac i da su joj tekstovi interesantni.
Planinarka se zesce istripovala.
Ti si ovde najveca od svih seljancura. Ako vam se ne svidja tekst sto citate? Sto ostavljate kretenske komentare? Upravo zbog toga sto ste u stvari najiskompleksiranije zenturace
Strasno je ostaviti bebu da place. Po recima psihologa to je kao da joj porucujete da nam njene potrebe nisu bitne I da je sama, njen plac je jedini nacin da nam saopsti kad joj nesto fali. A bebama je fizicki dodir potreban koliko I mleko. Sto se tice dojenja nocu, jeste tako lakse, ali kazu nije dobro po bebu. Treba se truditi da u vreme hranjenja postigne maksimalni podoj I onda je ostaviti da spava. Ovako kad je pored ona stalno oseca miris mleka koji je mami I cesto nepotrebno jede sto joj I opterecuje stomacic. Eto tako su bar mene ucili u skolici za roditelje…
Za 17.meseci nijednom sina nisam ostavial da place i dalje ga ljuljam da zaspi.Ne razumem te majke koje mogu tako.
Zaista iskreno napisano! Gotovo identicno i kod nas! Clanak odise pravom roditeljskom ljubavlju. Mi smo tu da se prilagodimo nasim bebama, a ne one nama. Ima vremena za uvodjenje reda, smatram da su jos premaleni!
Potpuno isti slučaj sa obe ćerke, i evo sada čekamo treću bebicu i saglasni smo da ni fizički ni psihički nećemo moći više I moram napomenuti da nisu razmažene, i da se taj takozvani red vremenom uvede. Mi sad npr sve tri dremnemo popodne jer ja više ne radim, i uveče u 8-9 je spavanje. I molim Boga da mi starija ćerka (5god) još ne izbaci popodnevnu dremku, jer su mi tih sat-dva spavanja kao melem za dušu😀 a mogu da zamislim koliko će značiti kada dođe i treće bebče…Za kičmu je extra pomoć sportska krema i naravno vežbe…
Draga, koju kremu sk koristila i koje vezbe? Ubija me kicma u gornjem delu, sve od tog lezeceg nocnog dojenja, budim se kao da sam kopala cele noci…
krema je biljna, zove se svedkeserü krem(iz madjarske donosimo) ali koliko sam shvatila to je slično onoj “konjskoj” kremi sto se kodnas moze kupiti u svim apotekama, nacrtan je konj na nju i pise koliko se secam pferdebalzam. Ali raspitaj se u apoteci. Vezbe su pilates, ali bitno da su one prave pilates vezbe tj vezbe snage gde se radi puno istezanja na kraju. Nemas upalu misica a rezultat je fantastican i za kicmu i za vrat i za ramena. Vredi otići na par časova kod profesionalca da naučiš način disanja i kako se vežbe tačno rade, a posle nekog vremena ja sam sama radila kući. Nadam se da sam pomogla.
Da, znam na koju kremu mislis. Hvala puno, probacu
isto kao i mi:D divno i iskreno napisano.
Preslikano 🙂
Moj sin ima sada 3.5 meseca, nista nisam radila na silu, samo sam od prvog dana pokusavala da mu ustalim vreme kupanja i posto u toku dana otprilike spava najvise 2 sata, sa nekim odstupanjem od pola sata kupala prvih mesec dana, u zavisnosti kada se probudi…a onda je vremenom to bilo sve vise tacno oko 8 i onda u 9 ga dojim i on odmah zaspi tako sto ga nakon podoja podignem da podrigne i tako pospanog ljuljuskam nekih 5 minuta i spustim u krevet…sa 2 meseca je spavao celih 4 sata a sada se budi samo jednom oko 3 i onda normalno ustanemo oko 7…odlicno napreduje i iskljucivo ga dojim…mislim da samo treba biti opusten jer bebe osecaju nasu energiju pa tako nekada kada sam ja silno zelela da on brze zaspi da bih vecerala ili radila vec nesto drugo tada mu je uvek trebalo duze da zaspi:) tako da opusten i pozitivan pristup vec dosta toga samo po sebi pretvaraju u rutinu koju bebe rekla bih vole
Uf kako si opisala ovo dojenje u toku noci…kao da sam ja pisala..:) pravo je cudo kako do sad upalu pluca nisam dobila koliko puta sam zaspala sa golim grudima, pa i stomakom..jer najcesce samo podignem majicu i pokrijem se po stomaku ( retko nosim spavacicu)
Pozdrav svim mamama i trudnicama, da podelim i ja svoje iskustvo sa svojom lutkom, smatram da imam nevidjenju sreću sa dobrom i mirnom bebom: moja devojčica puni uskoro 5meseci, ide da spava oko 20:30/21:00 i spava do 03:30/04:00 kada se budi da siše i nastavi spavanje do 9 (manje vise) to je u poslednje 2 nedelje njen ritam.
Od 2 do skoro 4 meseca ona je bila budna celu noc, prespavala celi dan i kada sam probala da je drzim budnu danju da bi spavala nocu dobila sam samo plac i onda sam rekla neka hvala i pustila je po njenom, ona je sama preokrenula. Moja beba ima svoj ritam i licno smatram da dok je mala ne treba ona da se prilagodi meni nego ja njoj. Uvoditi red je ok ali ima vremena za to!
Pozdrav autorki teksta i njenoj maloj princezi kao i svim majkama.
Tako se pronalazim u ovom tekstu 🙂 Mi imamo bebu Milu od 4 meseca i isto ne uspevamo da je dovedemo u red a iskreno mislim da to i nijel moguce.. Cini mi se da bebe imaju neki svoj ritam i ti tu ne mozes nista, mislim da su roditelji koji su uspeli da “vaspitaju” bebu samo imali srece da im dopadne mirna beba ili da ima ritam koji oni odobravaju 🙂
Pa, evo, draga Rado… ja nisam imala nikakav red, jeo je kad je hteo, spavao isto, jos uvek su mi ruke iscasene od polozaja u kom sam meseciiiima spavala, u krevetcu je spavao ukupno 5x, isto sam se pitala bezbroj puta, preispitivala sebe, gledala u njega, pitala se sta i kako radim… i kao sto znas, eto ga zvrk koji zna gde djavolak spava… i sta fali nistaaaa… sve ce doci samo po sebi, naravno granice se imaju ali ja licno, nikad ih ne bih primenila na bebu… tek sada primenjujem moze, ne moze ili mora 🙂
Cilj vaspitanja dece je da oni jednog dana budu”zdravi i pravi ljudi”.
Nikada nismo postovali pravila, radili smo onako kako osecamo. Starija cerka je uskoro punoletna, mladja 5-ti razred, i mislim da pravimo i dalje dobar posao.
Bitno je da ste srecni. Sigurno ne gresite☺