Televizor je odavno postao predmet koji je neizbežan deo našeg života. Iako mnogi tvrde da uopšte ne prate TV program, retke su porodice u kojima nije deo svakodnevnog rituala uključivanje televizora čim ujutru ustanu ili kad uđu u kuću.
Koje sve “opasnosti” vrebaju? Na prvom mestu televizijski program može umoriti mališane, jer se slike i zvukovi menjaju velikom brzinom, a dete pokušava da sve proprati i na taj način troši mnogo energije. Rezultat je umor, ali i prevelika neobjašnjiva uzbuđenost. Zbog toga bebe do godinu dana ne bi trebalo da gledaju TV više od 15 minuta dnevno, a mališani do 3 godine ne više od pola sata.
Druga opasnost je da dete može da postane zavisno od televizora. Ako televizor koristite kao dadilju koja će zabavljati dete dok vi ne obavite neki posao, dete vremenom ostavlja svoju igru i hipnotisano gleda u ekran, a kada je uznemireno, televizor mu pruža utehu i odvraća od negativnih misli. Dobra vest je da se dete brzo može odvići od gledanja TV-a, ali bi roditelji prvo trebalo i sami sebi da postave pitanje koliku ulogu televizor ima u njihovom životu! Umesto što pasivno svi porodično gledate neke emisije koje vam se možda uopšte ni ne dopadaju okupite porodicu za stolom i igrajte društvene igre, čitajte knjige, učite decu nekim novim veštinama…
A kako TV program utiče na mališane?
0-6 meseci
Beba već sa tri meseca počinje da okreće glavu ka svetlećem ekranu i čuje da se „tamo negde” nešto dešava. Beba naravno u ovom uzrastu nije previše zainteresovana za TV program, ali ipak nemojte da gledate omiljenu TV emisiju dok dojite bebu ili joj dajete flašicu, jer hranjenje treba da prođe bez bilo kakvog ometanja!
6-18 meseci
U ovom uzrastu mališanima je teško da održe pažnju dugo na jednoj stvari. Ali takođe imaju neverovatnu sposobnost imitiranja onoga što vide na ekranu. Stoga je veoma važno da program bude prilagođen njihovom uzrastu, najbolje neka lutkarska emisija, jer su crtani filmovi suviše komplikovani za njih i što se tiče radnje, a i što se tiče rečnika.
18 meseci do 3 godine
Nemojte ostavljati dete da samo gleda televizor, jer je u ovom uzrastu veoma važno detetu objašnjavati šta se dešava na ekranu. Dete gledajući crtani film prepoznaje emocije i osećaje, koje ne može rečima da objasni. Zato roditelj treba intuitivno da izgovori ono što dete oseća. Na taj način dete uči reči i ponavlja. Objasnite mu da je neki lik dobar, jer pomaže drugima… Najidealnije je da tokom gledanja crtanog filma dajete objašnjenja, a i nakon završetka ukratko da istaknete najvažnije delove. Pogrešno je misliti da dete od 2-3 godine sve razume, samo zato što bez greške zna imena likova. Treba mu reći i šta neki lik radi i zašto.
3-6 godina
Tek sa 3-4 godine dete počinje polako da shvata razliku između realnosti i izmišljenih stvari. Dete zna da je crtani film nešto izmišljeno, da se tu nalaze vile i razni junaci, kao i životinje koje pričaju. Ipak, imitacija je njihova omiljena aktivnost i vole da se identifikuju sa nekim od likova. Nažalost, današnja deca se sve više identifikuju sa izmišljenim likovima, a sve ređe sa realnim ljudima. Njihova mašta je zarobljena u svetu televizije. Ma koliko bezazleno delovalo ovo može biti veliki problem ako se zanemari, jer se deca koja su suviše prepuštena TV emisijama bez ikakve kontrole sve teže prilagođavaju životnim situacijama, a čak može postojati problem u uobičajenoj komunikaciji.
Veoma je važno prepoznati problem na vreme kako bi se moglo što pre reagovati. Izbegavajte kupovinu igračaka i stvari sa simbolikom određenog crtanog filma. Naučite ga da je sve ono što se dešava u crtanom samo mašta i postepeno vreme provedeno ispred TV zamenite nekim drugim aktivnostima…
Komentari (0)