“Životu ne treba dodavati godine, već godinama dodati više života” – glasi norveška poslovica. Lični osećaj za vreme rukovođen je unutrašnjim časovnikom svakoga od nas, zbog čega nekad govorimo o „izgubljenom vremenu”, a nekada o vremenu koje smo „uštedeli”, objašnjava bečki psiholog Julija Umek, otkrivajući nekoliko zanimljivih ideja o našem unutrašnjem satu.
Realni dnevni zadaci
Sve ono što možete da uradite danas ne ostavljajte za sutra. Svakoga jutra trebalo bi da napravite ne mnogo ambiciozan plan dnevnih aktivnosti.
Pustite probleme da odleže
Odnosi se na određene probleme, koji se bolje mogu oceniti i savladati sa određene vremenske distance. Teške probleme svakako bi trebalo pustiti da „odleže”, a zatim ih rešavati.
Izdvojite vreme za najbliže
Kada su u pitanju društveni kontakti, to ne trpi odlaganje. Propusti u međuljudskim odnosima ne daju se nadoknaditi. Jednom propušteni, zauvek nestaju. Najbolji primer za ovo su roditelji koji se kaju što nisu dovoljno vremena posvetili svojoj deci ili bolesni ljudi koji su bili nemarni prema sopstvenom zdravlju.
Pretvaranje snova u vizije
Ništa nije moćnije od ideje kojoj je vreme došlo za realizaciju. Ponekad su ljudi neodlučni u realizovanju dobre ideje, čekaju i taktiziraju, tako propuštaju najbolje prilike i životne šanse. Potrudite se da snove pretvorite u vizije, a čim se ukaže prilika, krenite da ih realizujete.
„Vreme leči sve rane”
Nija uvek tako, jer neke duševne rane neće nestati samo zato što je prošlo određeno vreme. Psihičke traume koje se zadaju rečima mogu čitav život da bole, zato bi trebalo da pazimo na reči koje upućujemo drugima i da se trudimo da ih njime usrećujemo, a ne povređujemo. Ne propustite da pohvalite nečiji uspeh, da odate drugima priznanje, poštovanje i zahvalnost.
Pročitajte još:
Neprocenjive životne radosti >>
Radost i depresija u decembru >>
Komentari (0)