Tako su neka od najčešćih prezimena poput Jovanović, Petrović ili Nikolić nastala prema imenima pravoslavnih svetaca, a koja, opet, vode poreklo od grčkih, hebrejskih ili latinskih imena.
– Mnogi ne znaju šta znače naša prezimena. Mi ih stičemo rođenjem i prihvatamo ih kao što prihvatamo boju očiju, boju kose, stas, glas – ističe Zagorka Vavić-Gros, profesorka u penziji, u razgovoru za list “24 sata”.
Ona je u svojoj knjizi ”Prezimena su čuvari našeg jezika” dala više od 40 načina po kojima su srpska prezimena nastajala i, iako ima onih koja se izvode od fizičkih nedostataka (Grbić, Ćorić), po životinjama (Jarić, Čortan-šaran) ili čak po socijalnom statusu (Čipčić – kmet, Spaić – spahija), najviše su ipak nastajala od muških ili ženskih imena.
Nekad se, međutim, navodi autorka, pogrešno interpretiraju određena prezimena kao što su Topalović, Lutkić ili Mutavdžić, koja prema nazivu mogu sugerisati na značenje.
– Topalović nije od topao, već od turcizma i znači hrom, kao što ni Lutkić nije nastalo od lutke, već od nadimka Luta za Milutina – dodaje Zagorka Vavić-Gros.
Pročitajte još:
Kako ime utiče na karakter? >>
Pet razloga za i pet razloga protiv promene devojačkog prezimena >>
Komentari (0)