Kako ste vi i vaše dete prihvatili vrtić?

Pre nego što razmislite o prvih par nedelja u vrtiću i donesete zaključak o adaptaciji vašeg deteta, zapitajte se da li ste se vi adaptirali na ideju da vodite svoje dete na čuvanje i da budete razdvojeni nekoliko sati dnevno? 

Ostatak dana, po mogućnosti, provodite zajedno, fokusirani na njegove potrebe i zajedničko igranje, ali nikako nemojte menjati dotadašnjih navike, previše mu ugađati da biste mu se ”odužili” što je morao u vrtić. Dete na taj način oseća da vi mislite da nešto nije u redu i da se nešto što ne bi trebalo događa. Imajte na umu da ste vi njegov prozor u svet, dok god ne poraste dovoljno da samo kreira mišljenja o onome što se dešava oko njega. 

Kada se dete adaptira na nove uslove i pravila, ono postaje fleksibilnije na nove situacije koje će ga čekati. To mu je znak da postoje i pravila i život i iznad okvira njegove porodice i da će ubuduće jedan deo dana provoditi na taj način. Po pravilu, deca koju je neko osim roditelja čuvao pre vrtića brže i lakše se adaptiraju na vrtić, ali i obrnuto, nakon što se dete navikne na vrtić, lakše se prihvatiti vikend kod bake i deke bez roditelja. Situacija u vrtiću je još zahtevnija i traži novi nivo fleksibilnosti i tera ih na sledeći nivo razvoja jer je za razliku od boravka kod bake potrebno vaspitačicu ”deliti” sa velikim brojem druge dece, sačekati na svoj red za pažnju. 

Očekujte promene u ponašanju svog deteta jer su one odgovor na sredinu u kojoj se našlo i u kojoj provodi vreme. Od trenutka kada je krenulo u vrtić, sredina van porodice će postate takođe faktor njegovog rasta i razvoja i oformiće ga kao ličnost. Ponekad ćete se osećati obeshrabreno kada se desi da se dete ponaša na neočekivan način i želećete da znate uzrok tome ili ćete se osečati krivima. To je trenutak kada treba da počnete da prihvate da će ponekad njihovo ponašanje biti izvan vaše kontrole i da jedan deo dana funkcionišete odvojeno.
 

Pričajte sa vaspitačima o vašem detetu. Ako postoji problem koji je normalan i karakterističan za drugu decu, onda samo budite strpljivi. Ukoliko dete pokazuje uporno isti problem, onda se posavetujte sa dečijim psihologom. Insistirajte na otvorenom odnosu sa vaspitačem, na iskrenim odgovorima i dajte im do znanja da ste tu da zajedno sa njima rešavate probleme i pomognete detetu, a ne da ih trpate pod tepih. U retkim situacijama dešava se da dete i po nekoliko meseci uporno odbija vrtić. Zajedno sa vaspitačem i psihologom u vrtiću razgovarajte koje je najbolje rešenje.

Za decu koja još uvek ne spavaju ili premalo jedu u vrtiću važi pravilo da prvo moraju da prihvate novu sredinu, vaspitače i drugare, a tek onda da razviju druge navike. Većina dece posustane u svojim namerama da nešto odbijaju ako im se previše spava ili kada baš ogladne. Ukoliko dete ima neki mekani predmet za koji je vezano i sa kojim spava, ne zaboravite da mu ga spakujete za vrtić. Ono što je veoma dobro u njihvom uzastu jeste sklonost imitaciji. Na taj način motivišu jedni druge u zajedničkim aktivnostima. Neka starija deca nikada ne nauče da spavaju u vrtiću, jer im se prosto ne spava ili im je prerano i ona se uglavnom igraju u tišini ili samo leže i odmaraju. 

Foto: Pixabay 

Ukoliko vam je vrtić trajno rešenje, nemojte nakon prvog lošeg utiska tek tako odustajati. Svako naredno vraćanje vrtiću nakon velikih pauza neće biti ništa lakše od pređašnjeg, čak naprotiv. Imajte na umu da će se uspešna adaptacija na vrtić odviti tek ako dete boravi jedan period u vrtiću, a ne van njega. Ukoliko dete ima problema sa čestim razboljevanjem i padom imuniteta, pauze od odlaska u vrtić su normalan sled i ne možemo uticati na njih.

Pročitajte još Prvi dani u vrtiću – zašto dete stalno plače?>>>