Sve veća pojava gojaznosti među adolescentima i verovatnoća da će se gojaznost preneti i u odraslo doba dovode do raznih inicijativa u cilju prevencije. Jedan od predloga je da porodični obroci, koji podrazumevaju voće, povrće, kalcijum i cela zrna žitarica, mogu da predstavljaju zaštitu od gojaznosti.
U novoj studiji koja će biti objavljena u časopisu Journal of Pediatrics, istraživači su proučavali da li česti porodični obroci tokom adolescencije štite od prekomerne telesne težine i gojaznosti u odraslom dobu, piše MedicalNewsToday.
Dr Džerika M. Berdž (Jerica M. Berge) i njene kolege sa Univerziteta u Minesoti i Univerziteta Kolumbija uzeli su podatke iz 10-godišnje longitudinalne studije (2.287 ispitanika) po nazivom projekat EAT (Unos hrane i aktivnost među tinejdžerima) kako bi ispitali parametre vezane za telesnu težinu (npr. količina unete hrane, fizička aktivnost, kontrola telesne težine) među adolescentima.
Postavljana su pitanja da bi se procenila učestalost porodičnih obroka i indeks telesne mase. “Važno je utvrditi promenljive faktore u kućnom okruženju, kao što su porodični obroci, koji mogu da zaštite od prekomerne telesne težine/gojaznosti tokom prelaznog perioda do odraslog doba”, kaže dr Berdž.
.jpg)
Obroke servirane deci treba pažljivo birati
Pedeset jedan procenat ispitanika je imao prekomernu telesnu težinu a 22 odsto je bilo gojazno. Među adolsecentima koji nikad nisu imali porodične obroke, 60 odsto je imalo višak kilograma a 29 odsto je bilo gojazno tokom provere nakon 10 godina od početka studije. Zaključak je da su svi nivoi učestalosti osnovnih porodičnih obroka, makar se odnosili na 1 do 2 obroka nedeljno, u značajnoj meri bili povezani sa smanjenim šansama za prekomernu telesnu težinu ili gojaznost prilikom provere 10 godina kasnije u poređenju sa onima koji nikad nisu imali porodične obroke tokom adolescencije.
Rezultati su takođe pokazali jači efekat zaštite učestalosti porodičnih obroka protiv gojaznosti među mlađim odraslim osobama afro-američkog porekla u poređenju sa belim mlađim odraslim osobama. Međutim, ograničene relevatne interakcije na osnovu rase/etničkog porekla govore da se zaštitni uticaj porodičnih obroka za adolescente odnosi na sve rase/etnička porekla.
Porodični obroci mogu da zaštite od gojaznosti ili prekomerne telesne težine zato što okupljanje tokom obroka može da pruži mogućnosti za emocionalno povezivanje među članovima porodice, veća je verovatnoća da je hrana zdravija, a adolescenti mogu da budu izloženi roditeljskom modelu u pogledu zdravog obrasca unosa hrane.
Kao što dr Berdž primećuje, “važno je informisati roditelje da čak i 1 do 2 porodična obroka nedeljno mogu da zaštiti njihovu decu od viška kilograma ili gojaznost u mlađem odraslom dobu”. Na osnovu tih informacija, javni zdravstveni radnici i zdravstveni radnici koji rade sa adolescentima mogu da ponude roditeljima još jedno sredstvo u borbi protiv gojaznosti.
Komentari (0)