Kada u porodici postoji samo jedno dete, život je značajno drugačiji od one u kojima ih ima dvoje ili više. Odrastanje bez braće i sestara ima mnoge prednosti i mane, a u koje “klopke” će jedinac zapasti najviše zavisi od stava roditelja, porodičnih odnosa i metoda vaspitanja.
Psiholozi tvrde da je najveća prednost jedinaca to što uglavnom izrastaju u ambiciozne ličnosti, jer su roditelji fokusirani na njih, odnosno imaju više vremana da im se posvete i sav trud ulažu u jedno dete. Istraživanja pokazuju da jedinci u odnosu na decu koja ne odrastaju sama imaju bliskije odnose sa roditeljima, psihički se brže razvijaju i oslobođena su ljubomore. Konflikti između braće i sestara često su opterećujući za mališane, a jedinci nemaju takve probleme, jer ni sa kim ne moraju da se takmiče.
BRAĆA, SESTRE, RAZLIKA U GODINAMA…
Jedno zanimljivo istraživanje holandskih naučnika dovelo je do rezultata da deca koja imaju braću i sestre, ali je razlika između njih veća od deset godina, odrastaju kao jedinci, odnosno imaju sve karakteristike jedinog deteta u porodici. Naime, u uzrastu od deset godina dete ne reaguje na novu bebu, odnosno prinova ne menja mnogo psihu starijeg deteta. Prošlo je vreme za ljubomoru, nema rivalstva sa bebom, odavno su uspostavljena pravila i načini funkcionisanja, odnosi sa roditeljima. Zbog toga takvi mališani najčešće imaju karakteristike jedinaca i funkcionišu potpuno drugačije u odnosu na decu koja imaju braću ili sestre sa manjom razlikom u godinama.
Međutim, biti jedino dete ima i svoje mane, pa decu koja nemaju braću i sestre uglavnom “bije glas” da su razmažena i pomalo egocentrična. Psiholozi tvrde da je najveća “mana” jedinaca to što zbog slabijeg kontakta sa decom kasnije razvijaju socijalne veštine. Ipak, statistike pokazuju da su u školi uspešnija, da uglavnom stiču visoko obrazovanje i da ne pate zbog toga što su jedinci, kao ni da im kasnije razvijanje socijalnih veština ne smeta da u zrelom dobu razvijaju odgovarajuće emotivne i prijateljske veze. Dečji psiholozi tvrde da roditelji jedince previše opterećuju sopstvenim ambicijama, što se negativno odražava na ličnost. Ponekad se događa i da su jedinci previše emotivno osetljivi i da pate od manjka samopouzdanja upravo zbog toga što su prezaštićeni.
Istraživanja pokazuju i da češće imaju problema sa vršnjacima u školi, odnosno da ih druga deca zadirkuju, a kako nisu prošli te faze sa braćom ili sestrama teže podnose takve situacije. Međutim, to nisu pravila i mnogo toga zavisi od vaspitanja i načina na koji funkcioniše porodica. Mnoge “karakteristike” jedinaca mogu se izbeći ili prevazići pravilnim pristupom.
Psiholozi savetuju da pokušate da jedinca vaspitavate isto kao što biste radili da imate više dece. To znači da postoje jasna pravila i precizno određene granice, kao i da se zna koje ponašanje se toleriše, a koje ne.
Veoma je važno da dete “ne gospodari” kućom, odnosno da umete adekvatno da ga kaznite kada to zasluži i da u toj kazni istrajete. Kada imate više dece, to se uglavnom događa spontano, nemate ni vremena da kršite pravila ili ublažavate kazne, ali u porodicama u kojima je samo jedno dete, često se popušta i odustaje od discipline.
Takođe, jedinac mora da ima kontakt sa vršnjacima, pa je za njih posebno loše da ne idu u vrtić. Čak i ukoliko ima ko da ih čuva, nije loše da u obdaništu provedu nekoliko sati dnevno kako bi se uklopili u vršnjačku grupu i stekli određene navike. Treba ih što više podsticati na druženje, pa vikendom u goste pozovite prijatelje sa decom ili drugare iz komšiluka ili vrtića.
Obratite pažnju na sebičnost, jer je to jedna od najupečatljivijih i najčešćih osobina jedinaca. Ukoliko vidite da vaše dete neće da podeli igračku ili slatkiš sa drugarima, ukažite mu da loše postupa i preduzmite sve da takvo ponašanje promeni. Naravno, u uzrastu od dve do tri godine deca su u “egocentričnoj” fazi, pa od njih ne možete očekivati da podele, ali bi predškolac već trebalo da ima svest o tome da nije jedini na svetu i da ne mogu samo njegove želje biti ispunjene. Budite pažljivi i da ne vežete dete previše za sebe, posebno ako imate dečaka. Istraživanja pokazuju da su sinovi jedinci uglavnom vezani za majku, ali ukoliko ta veza nije “zdrava” sa jasnim granicama i pravilima, to može loše da utiče na dečju ličnost. Razvijajte samostalnost kod vašeg jedinca, podstičite ga da samostalno rešava probleme.
Dajte mu zadatke koje svakodnevno mora da izvršava, nešto što će mu stvoriti osećaj odgovornosti i brige o drugima. Neka ima obavezu da pospremi svoju sobu, da izbaci đubre, ode u prodavnicu, važno je samo da zadaci budu u skladu sa uzrastom.
Istraživanja pokazuju da su majke jedinaca, posebno sinova, “glavni krivci” za to što njihov dečak neće da se odvoji od njih. One im nesvesno ili svesno šalju poruke da nigde nisu sigurniji nego sa majkom, otežavaju im putovanja sa vrtićem ili nisu rade da, na primer, ostave dete sa bakom ili dekom na nekoliko dana.
Preterana pažnja i ugađanje može kod deteta stvoriti sliku da je najvažnije na svetu, da su samo njegove potrebe važne i značajne, što će mu kasnije prilično otežati funkcionisanje u zajednici. Nađite meru između slobode i discipline i ne popuštajte ako smatrate da ste u pravu. Ne treba da im ispunjavate baš svaku želju, jer ćete im oduzeti mogućnost da se raduju, da očekuju i da nešto žele. Psiholozi tvrde da deca izrazito dobro manipulišu, pa će iskoristiti svaku vašu slabost. Zbog toga je važno da ne nasedate na njihove suze, moljakanja, ljutnju.
Moraju da se nauče strpljenju i da prihvate činjenicu da njihove potrebe i želje nisu najvažnije. Moraju naučiti da dele sa drugima, da steknu sposobnost empatije i shvate da moraju da se potrude da bi ostvarili neki cilj ili želju, pišu Novosti.
Komentari (0)