Foto:

Kako se vaspitanje i obrazovanje dece menjalo kroz ISTORIJU?

Izvor: Bebac.com

Veliki izazov tokom istorije je bio formiranje porodice kao dela društva, vrednovanje deteta kao drugačijeg od odraslog, kome je potreba posebna briga, ali i igra. Deca do 17. veka uglavnom su doživljavana kao još jedan par ruku u porodici, i još kao veoma mala su radila. Nije bilo vremena ni prostora za istinske potrebe deteta kao što su igranje, kreativnost i druženje. Dečaci su vrlo brzo postajali glave svoje nove porodice, a devojčice male domaćice.

Tek kada je porodica dobila današnji oblik, brak dobio na vrednosti, tada su i deca počela da se vide kao posebna i kao bića na čije potrebe treba obratiti pažnju. U zavisnosti od kulture, te promene su se dešavale sporije ili brže, a u dvadesetom veku u većem delu sveta obavezno formalno obrazovanje i primarna porodica (tata, mama i deca) postaju veoma važni. 


 

Tokom istorija obrazovanje i vaspitanje dece uglavnom se odvijalo kod kuće i spram mogućnost i znanja roditelja i drugih kojima su deca bila okružena. Dolazak učitelja u dom ili odlazak u institucije u kojima su mogli da se školuju je kroz istoriju uvek bila privilegija bogatih, i najčešće se odnosila na obrazovanje dečaka. 

Antički Rim

 

U Antičkom Rimu nastava se često održavala pod vedrim nebom, deca su sedela u stolicama bez naslona i pisala na kolenima. Osnovno vaspitno sredstvo bio je prut, u čije se efekte verovalo više nego u moć reči. Aristokratsko vaspitanje dobijale su devojke iz visokog društva, dok su ostale vaspitanje i obrazovanje sticale u kući, uglavnom od majke, a ono se pre svega ticalo vođenja domaćinstva. 
 

Dokaz o tome da su se još u to doba deca igrala i to sa pravim igračkama jeste pronađena lutka od gline za devojčice koja je čak imala i pokretne udove.
 

Srednji vek

 

U srednjem veku devojčice su vaspitavane u pobožnosti, skromnosti i poslušnosti. U ženskim manastirskim školama obrazovale su se uglavnom devojčice iz plemićkih porodica, i to većinom one čiji su roditelji odlučili da postanu kaluđerice. Sve do 13.veka devojčicama nije bio omogućen pristup gradskim školama, ali i tada se i dalje većina njih obrazovala kod kuće. Cilj ovih škola je bio priprema devojčice za vrednu i poslušnu domaćicu.

 

Renesansa

 

Tokom 15. veka naziru se počeci porodice kakvu je danas poznajemo. Članovi porodice počinju da se identifikuju pre svega sa svojim supružnicima i decom, a ne kao ranije sa svojom zajednicom i rađa se nova kultura zainteresovana za vaspitanje dece. 

Muškarac predstavlja ubedljivo najdominantniju figuru, a većina devojčica i dalje dobija skromno obrazovanje, a već sa 10 godina su prave male žene koje će uskoro stupiti u brak i baviti se domaćinstvom.


 

Jedan od najistaknutijih prosvetitelja tog vremena Erazmo Roterdamski širi svoje ideje koje se u to doba razliku od crkvenih. On zagovara podjedanako obrazovanje dece oba pola, naglašava potrebu za učenjem kroz igru i ponavljanje, na način koji je blizak dečijem uzrastu. Erazmo ostaje poznat kao veliki zagovornik vrednosti braka, ali i obrazovanja devojčica.

 

XVII vek

 

U ovom veku se polako uviđa značaj obrazovanja u današnjem smislu reči, u uslovnim prostorima gde se deca osim učenja, i nadgledaju i vaspitavaju. Osim toga, širi se svest važnosti porodice i stabilnosti kao osnove za podršku u obrazovanju deteta.

Od XVII veka čedomorstvo postaje strogo kažnjavano, a gubitak deteta se shvata kao veliki gubitak, što u ranijim vekovima nije bio uvek slučaj. Dete dobija na važnosti u porodici, ali i u široj zajednici.


 

Veliki reformator ovog vremena Jan Amos Komenski, postavlja temelje za današnje školstvo koje je uređeno tako što postoje razredi i koje je obavezno za svu decu do 14. godine. Osim toga, Komenski ističe ravnopravnost polova u obrazovanju, što je bilo skoro nepojmiljivo za njegove savremenike. Većina njegovih ideja je prihvaćena tek kasnije, nakon njegove smrti, a najviše tek tokom 20. veka. Sa njegovim idejama polako i raste svest o detetu koje je drugačije o odraslog i kome je potrebna posebna briga i nega da bi ispunilo svoje kapacitete. Komenski uviđa važnost ravnopravnosti dece iz bilo koje kulture i bez obzira na pol. 


Foto: Pixabay 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Veliki izazov tokom istorije je bio formiranje porodice kao dela društva, vrednovanje deteta kao drugačijeg od odraslog, kome je potreba posebna briga, ali i igra. Deca do 17. veka uglavnom su doživljavana kao još jedan par ruku u porodici, i još kao veoma mala su radila. Nije bilo vremena ni prostora za istinske potrebe deteta kao što su igranje, kreativnost i druženje. Dečaci su vrlo brzo postajali glave svoje nove porodice, a devojčice male domaćice.

Tek kada je porodica dobila današnji oblik, brak dobio na vrednosti, tada su i deca počela da se vide kao posebna i kao bića na čije potrebe treba obratiti pažnju. U zavisnosti od kulture, te promene su se dešavale sporije ili brže, a u dvadesetom veku u većem delu sveta obavezno formalno obrazovanje i primarna porodica (tata, mama i deca) postaju veoma važni. 


 

Tokom istorija obrazovanje i vaspitanje dece uglavnom se odvijalo kod kuće i spram mogućnost i znanja roditelja i drugih kojima su deca bila okružena. Dolazak učitelja u dom ili odlazak u institucije u kojima su mogli da se školuju je kroz istoriju uvek bila privilegija bogatih, i najčešće se odnosila na obrazovanje dečaka. 

Antički Rim

 

U Antičkom Rimu nastava se često održavala pod vedrim nebom, deca su sedela u stolicama bez naslona i pisala na kolenima. Osnovno vaspitno sredstvo bio je prut, u čije se efekte verovalo više nego u moć reči. Aristokratsko vaspitanje dobijale su devojke iz visokog društva, dok su ostale vaspitanje i obrazovanje sticale u kući, uglavnom od majke, a ono se pre svega ticalo vođenja domaćinstva. 
 

Dokaz o tome da su se još u to doba deca igrala i to sa pravim igračkama jeste pronađena lutka od gline za devojčice koja je čak imala i pokretne udove.
 

Srednji vek

 

U srednjem veku devojčice su vaspitavane u pobožnosti, skromnosti i poslušnosti. U ženskim manastirskim školama obrazovale su se uglavnom devojčice iz plemićkih porodica, i to većinom one čiji su roditelji odlučili da postanu kaluđerice. Sve do 13.veka devojčicama nije bio omogućen pristup gradskim školama, ali i tada se i dalje većina njih obrazovala kod kuće. Cilj ovih škola je bio priprema devojčice za vrednu i poslušnu domaćicu.

 

Renesansa

 

Tokom 15. veka naziru se počeci porodice kakvu je danas poznajemo. Članovi porodice počinju da se identifikuju pre svega sa svojim supružnicima i decom, a ne kao ranije sa svojom zajednicom i rađa se nova kultura zainteresovana za vaspitanje dece. 

Muškarac predstavlja ubedljivo najdominantniju figuru, a većina devojčica i dalje dobija skromno obrazovanje, a već sa 10 godina su prave male žene koje će uskoro stupiti u brak i baviti se domaćinstvom.


 

Jedan od najistaknutijih prosvetitelja tog vremena Erazmo Roterdamski širi svoje ideje koje se u to doba razliku od crkvenih. On zagovara podjedanako obrazovanje dece oba pola, naglašava potrebu za učenjem kroz igru i ponavljanje, na način koji je blizak dečijem uzrastu. Erazmo ostaje poznat kao veliki zagovornik vrednosti braka, ali i obrazovanja devojčica.

 

XVII vek

 

U ovom veku se polako uviđa značaj obrazovanja u današnjem smislu reči, u uslovnim prostorima gde se deca osim učenja, i nadgledaju i vaspitavaju. Osim toga, širi se svest važnosti porodice i stabilnosti kao osnove za podršku u obrazovanju deteta.

Od XVII veka čedomorstvo postaje strogo kažnjavano, a gubitak deteta se shvata kao veliki gubitak, što u ranijim vekovima nije bio uvek slučaj. Dete dobija na važnosti u porodici, ali i u široj zajednici.


 

Veliki reformator ovog vremena Jan Amos Komenski, postavlja temelje za današnje školstvo koje je uređeno tako što postoje razredi i koje je obavezno za svu decu do 14. godine. Osim toga, Komenski ističe ravnopravnost polova u obrazovanju, što je bilo skoro nepojmiljivo za njegove savremenike. Većina njegovih ideja je prihvaćena tek kasnije, nakon njegove smrti, a najviše tek tokom 20. veka. Sa njegovim idejama polako i raste svest o detetu koje je drugačije o odraslog i kome je potrebna posebna briga i nega da bi ispunilo svoje kapacitete. Komenski uviđa važnost ravnopravnosti dece iz bilo koje kulture i bez obzira na pol. 


Foto: Pixabay 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije