Kako se ispravljaju zubići?

Neke urođene anomalije, kao i loše navike dece – sisanje palca ili usne, dugotrajno korišćenje flašice – mogu da dovedu do ozbiljnih nepravilnosti u položaju zuba i razvoju vilica. Prevremeni gubitak nelečenih mlečnih zuba zahvaćenih karijesom predstavlja najčešći uzrok napravilnog položaja stalnih zuba u vilicama. Ove anomalije dovode do poremećaja zagrižaja, ishrane i narušavaju estetiku i lepotu osmeha. Ranim otkrivanjem nepravilnosti u razvoju vilica, i primenom različitih preventivnih mera može da se uspori ili zaustavi odstupanje u razvoju vilica još za vreme funkcije mlečnih zuba. Idealan period za to je između četvrte i šeste godine, kada je dete spremno za saradnju.

 - U lečenju ortodentskih i ortognatskih anomalija koriste se mobilni (aktivno pločasti i funkcionalni) i fiksni ortodontski aparati – objašnjava potpukovnik dr Bojan Škufca, načelnik Odeljenja za ortopediju vilica Klinike za stomatologiju VMA. – Mobilni aparati se izrađuju od specijalnih plastičnih materijala koji retko izazivaju alergiju, u različitim bojama i šarama.

Aktivno pločasti aparati koriste se za otklanjanje nepravilnosti u položaju zuba, u veličini i obliku vilica, a funkcionalni su namenjeni za lečenje poremećenog zagrižaja koji je uzrokovan nepravilnim položajem i odnosom između vilica. Aktivni aparati deluju pomoću aktivnih elemanata (zavrtnja i žičanih opruga), dok funkcionalni nadražuju mišiće koji stimulativno deluju na rast i razvoj mekih i koštanih struktura vilica i lica.

– Početak lečenja mobilnim aparatima zavisi od težine deformiteta, uzrasta, motivisanosti i saradnje pacijenata kao i od stanja zdravlja mlečnih ili stalnih zuba – ističe dr Škufca. 

– Pacijentima čiji su zubi zahvaćeni karijesom, teško je obezbediti stabilnost aktivnih ortodontskih aparata u ustima i njihovo delovanje. Najbolji rezultati u lečenju anomalija aktivnim mobilnim aparatima postižu se u periodu intenzivnog fizičkog rasta i razvoja organizma, a funkcionalnih u periodu smene zuba i intenzivnog rasta.

Mobilni ortodontski aparati trebalo bi da se nose tokom celog dana i da se skidaju samo za vreme jela. Minimalno vreme da bi se dobio rezultat u terapiji je da se proteza nosi najmanje 13 časova u toku dana i noći. To je uslov da se zavrtanj (šraf), koji većina aktivnih proteza ima, okrene svakog sedmog dana. Dan kada pacijent protezu nosi manje od 13 sati, uopšte se ne računa, a zavrtanj se okreće tek svakog osmog dana što produžava trajanje terapije. Kontrole se zakazuju jednom mesečno.

– Lakše nepravilnosti u položaju zuba mogu se ispraviti nošenjem jedne proteze, a terapija može da traje od šest do devet meseci – kaže naš sagovornik. – Kod težih slučajeva gde je terapija dugotrajna, i stimulišu se rast i razvoj vilica, potrebno je do završetka terapije promeniti i nekoliko mobilnih ortodontskih aparata. Oni se menjaju u proseku na 12 meseci.

Za razliku od mobilnih proteza koje mogu da se koriste za ispravljenje nepravilnosti mlečnih ali i stalnih zuba, fiksni aparati se koriste za ispravljanje ortodontskih nepravilnosti u stalnoj denticiji. Bravice ili zvezdice, kako ih pacijenti nazivaju, postavljaju se pomoću lepka isključivo na stalnim zubima koji su u potpunosti iznikli. Dužina terapije fiksnim aparatima zavisi od stepena deformiteta. Kod pacijenata gde postoji poremećaj zagrižaja prouzrokovan neskladom u veličini vilica i njihovim međusobnim odnosom lečenje može da traje i nekoliko godina, najčešće do završetka fizičkog razvoja pacijenta.

– U proseku terapija fiksnim aparatima traje oko 24 meseca i obavezno su obuhvaćene obe vilice – naglašava dr Škufca. Nakon skidanja fiksne proteze terapija se nastavlja nošenjem retencinih aparata koji imaju zadatak da sačuvaju stanje i položaj zuba nakon završene terapije. Oni se u prva tri meseca u toku dana i noći nose stalno i skidaju se samo pre jela.