Foto:

Kako se hranimo?

Izvor: Bebac.com

Procena ishrane i ishranjenosti stanovništva Srbije, kao i pratećih komorbiditeta, urađena je na osnovu: rezultata studije ”Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva Srbije” iz 2000. godine; podataka zvanične statistike o oboljevanju i umiranju, kao i ankete porodične ishrane koje su rađene u periodu od 12 godina.

Rezultati istraživanja pokazali su da svako treće dete i svaka druga odrasla osoba nema tri obroka u toku dana, a najčešće se preskače doručak.

Žitarice su obezbeđivale oko 46% energetskog unosa. Isključivo beli hleb jede 60% mladih i 50% odraslih. Nedovoljno se unosi voće i povrće, i to 5-6 puta manje u odnosu na preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije.

Unos povrća iznosio je svega 4,8% ukupnog energetskog unosa, od čega je polovina poticala od krompira. Voće i proizvodi od voća činili su svega 2,3% ukupne energije.

Posledica je nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana. Meso i zamene za meso činili su 11,3% (riba svega 0,45%), a mleko i mlečni proizvodi – 6,9% prosečnog dnevnog energetskog unosa. Ribu nikada ne jede 60% dece i mladih.

Alkohol se u Srbiji konzumira tri puta više nego mleko, a svaka četvrta osoba smatra da alkohol nije štetan.

Energetska vrednost prosečnog dnevnog obroka u periodu od 1989. do 2000 god. u Srbiji iznosila je 2 794 kcal i imala je kontinuirano opadajući trend. U ukupnoj energetskoj vrednosti, proteini su činile 12,2%, masti 32,4% a ugljeni hidrati 55,2%.

Ukupan unos holesterola iznosio je po stanovniku, u proseku 194 mg/dan, zasićenih masnih kiselina – 10,6% energetskog unosa, a dijetnih vlakana svega 6,8 g/dan.

U ukupnom energetskom unosu, šećeri su činili 6,5%, a masti životinjskog porekla 5,7%. Prosečan unos kalcijuma i gvožđa bio je nedovoljan, kao i unos nekih liposolubilnih i hidrosolubilnih vitamina.

Preko 44% stanovništva Srbije u ispitanom periodu trošilo je za ishranu preko 70% od svojih mesečnih prihoda. Nepravilna ishrana i njene posledice predstavljale su poslednjih godina značajan uzrok oboljevanja i umiranja kod nas. 

Najviše nepravilnosti u ishrani, kao i najveći broj osoba sa dislipidemijama, hipertenzijom i gojaznošću je u Vojvodini. Bolesti cirkulatornog sistema u svim uzrocima smrti u Srbiji učestvuju sa skoro 60% i još uvek imaju rastuće trendove. Među njima dominira koronarna bolest, koja je posledica ateroskleroze.

Iz svih pobrojanih razloga, od 2001.god. pokrenuta je nacionalna kampanja ”Oktobar – Mesec pravilne ishrane”. Kampanja se sprovodi na celoj teritoriji Republike, a važnu ulogu u njenoj realizaciji imaju zavodi i instituti za javno zdravlje.

Iz godine u godinu, kampanjom je obuhvaćen sve veći broj dece i mladih, koji su najvažnija ciljna grupa, ali i celokupno stanovništvo. Aktivnosti se, osim u zdravstvenim ustanovama, odvijaju u predškolskim ustanovama, školama, na radnom mestu i najširoj društvenoj zajednici, uz veliku podršku masmedija.

Svake godine održi se veliki broj predavanja na temu pravilne ishrane, značajan broj tribina, izložbi, i dr. Prema proceni Regionalne kancelarije za jugoistočnu evropu FAO, koja se nalazi u Budimpešti, aktivnosti realizovane u Srbiji procenjene su kao najbolje u ovom delu Evrope, što je svakako veliki uspeh.

Takođe, u okviru programskog rada na promociji zdravlja stanovništva Srbije, koji podržavaju Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, značajno su zastupljene teme koje su posvećene pravilnoj ishrani i zdravim stilovima života.

Posledice nepravilne ishrane u Srbiji

Nutritivna anemija
 – 25% dece ispod 7 godina
– 14% adolescenata
– 27% odraslih 

Gojaznost
 – 10% dece i omladine
– 37% predgojaznih odraslih
– 17% gojaznih odraslih 

Pothranjenost
 – 17-20% dece
– 13% omladinaca
– 5-15% odraslih 

Hipertenzija
 – 5% dece i omladine
– 40% odraslih 

Dislipidemije
– 6-8% dece i omladine
– preko 30% odraslih 

Dodatni faktori rizika su:
– više od 60% ispitanika je bilo nedovoljno fizički aktivno;
– svaki drugi muškarac, svaka treća odrasla žena i 30% omladinaca su pušači (pušenje uništava vitamin C, koji se nedovoljno unosi preko svežeg voća i povrća);
– više od polovine ispitanika smatra da njihovo ponaša-nje ne utiče na nastanak hroničnih bolesti i da nisu odgovorni za oboljevanje i
– većina stanovnika Srbije ne prepoznaje rizično zdravstveno ponašanje.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Procena ishrane i ishranjenosti stanovništva Srbije, kao i pratećih komorbiditeta, urađena je na osnovu: rezultata studije ”Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva Srbije” iz 2000. godine; podataka zvanične statistike o oboljevanju i umiranju, kao i ankete porodične ishrane koje su rađene u periodu od 12 godina.

Rezultati istraživanja pokazali su da svako treće dete i svaka druga odrasla osoba nema tri obroka u toku dana, a najčešće se preskače doručak.

Žitarice su obezbeđivale oko 46% energetskog unosa. Isključivo beli hleb jede 60% mladih i 50% odraslih. Nedovoljno se unosi voće i povrće, i to 5-6 puta manje u odnosu na preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije.

Unos povrća iznosio je svega 4,8% ukupnog energetskog unosa, od čega je polovina poticala od krompira. Voće i proizvodi od voća činili su svega 2,3% ukupne energije.

Posledica je nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana. Meso i zamene za meso činili su 11,3% (riba svega 0,45%), a mleko i mlečni proizvodi – 6,9% prosečnog dnevnog energetskog unosa. Ribu nikada ne jede 60% dece i mladih.

Alkohol se u Srbiji konzumira tri puta više nego mleko, a svaka četvrta osoba smatra da alkohol nije štetan.

Energetska vrednost prosečnog dnevnog obroka u periodu od 1989. do 2000 god. u Srbiji iznosila je 2 794 kcal i imala je kontinuirano opadajući trend. U ukupnoj energetskoj vrednosti, proteini su činile 12,2%, masti 32,4% a ugljeni hidrati 55,2%.

Ukupan unos holesterola iznosio je po stanovniku, u proseku 194 mg/dan, zasićenih masnih kiselina – 10,6% energetskog unosa, a dijetnih vlakana svega 6,8 g/dan.

U ukupnom energetskom unosu, šećeri su činili 6,5%, a masti životinjskog porekla 5,7%. Prosečan unos kalcijuma i gvožđa bio je nedovoljan, kao i unos nekih liposolubilnih i hidrosolubilnih vitamina.

Preko 44% stanovništva Srbije u ispitanom periodu trošilo je za ishranu preko 70% od svojih mesečnih prihoda. Nepravilna ishrana i njene posledice predstavljale su poslednjih godina značajan uzrok oboljevanja i umiranja kod nas. 

Najviše nepravilnosti u ishrani, kao i najveći broj osoba sa dislipidemijama, hipertenzijom i gojaznošću je u Vojvodini. Bolesti cirkulatornog sistema u svim uzrocima smrti u Srbiji učestvuju sa skoro 60% i još uvek imaju rastuće trendove. Među njima dominira koronarna bolest, koja je posledica ateroskleroze.

Iz svih pobrojanih razloga, od 2001.god. pokrenuta je nacionalna kampanja ”Oktobar – Mesec pravilne ishrane”. Kampanja se sprovodi na celoj teritoriji Republike, a važnu ulogu u njenoj realizaciji imaju zavodi i instituti za javno zdravlje.

Iz godine u godinu, kampanjom je obuhvaćen sve veći broj dece i mladih, koji su najvažnija ciljna grupa, ali i celokupno stanovništvo. Aktivnosti se, osim u zdravstvenim ustanovama, odvijaju u predškolskim ustanovama, školama, na radnom mestu i najširoj društvenoj zajednici, uz veliku podršku masmedija.

Svake godine održi se veliki broj predavanja na temu pravilne ishrane, značajan broj tribina, izložbi, i dr. Prema proceni Regionalne kancelarije za jugoistočnu evropu FAO, koja se nalazi u Budimpešti, aktivnosti realizovane u Srbiji procenjene su kao najbolje u ovom delu Evrope, što je svakako veliki uspeh.

Takođe, u okviru programskog rada na promociji zdravlja stanovništva Srbije, koji podržavaju Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, značajno su zastupljene teme koje su posvećene pravilnoj ishrani i zdravim stilovima života.

Posledice nepravilne ishrane u Srbiji

Nutritivna anemija
 – 25% dece ispod 7 godina
– 14% adolescenata
– 27% odraslih 

Gojaznost
 – 10% dece i omladine
– 37% predgojaznih odraslih
– 17% gojaznih odraslih 

Pothranjenost
 – 17-20% dece
– 13% omladinaca
– 5-15% odraslih 

Hipertenzija
 – 5% dece i omladine
– 40% odraslih 

Dislipidemije
– 6-8% dece i omladine
– preko 30% odraslih 

Dodatni faktori rizika su:
– više od 60% ispitanika je bilo nedovoljno fizički aktivno;
– svaki drugi muškarac, svaka treća odrasla žena i 30% omladinaca su pušači (pušenje uništava vitamin C, koji se nedovoljno unosi preko svežeg voća i povrća);
– više od polovine ispitanika smatra da njihovo ponaša-nje ne utiče na nastanak hroničnih bolesti i da nisu odgovorni za oboljevanje i
– većina stanovnika Srbije ne prepoznaje rizično zdravstveno ponašanje.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Nedelja, 24.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije