Kako sam se odmorio u subotu?

Subota, dan odmora. Buđenje oko 06:10, Luka mi se bukvalno popeo na glavu. Redovne stvari: palimo TV (da bi bili mirni na noši), grejemo mleko, jutarnji rituali. Dok je mangup na noši, zablenut uz „Pinkod” i u ispijanju jutarnje doze mleka, ja nameštam krevet, kuvam čaj. Kusur vremena pre završavanja noše i onoga što ostane kada složim krevet koristim da bacim pogled na vesti od sinoć, Facebook, Twiter… i pre Instagrama, Luka je naglo ustao sa noše (koju je pre toga tako napunio da bi ga slobodno mogli prebaciti u stariju grupu u vrtiću) i deo sadržaja je ostvario bliski susret sa laminatom. Juhu! Brisanje, spremanje, presvlačenje.

 

Morao sam već u 07:30 da pustim koncert AC/DC sa kompjutera, muzika mi puni baterije. Taman smo Luka i ja imali imitaciju „solaže” uz pesmu „Problem child” kada su nam se pridružili Ana i Viktor.
 

Pre 9 smo već obavili doručak, bio je pokušaj čitanja novina, Viktor je napunio pelene i počeo glasno da se buni, kafa je bila pri kraju, Luka je obuo gumene čizme i glumio kozaka, tri puta smo se već posvađali…
 

Shvatio sam da bih pre pravio društvu ekipi sa Titanika sa čuvenog putovanja nego da ostanemo u stanu. Vremenske prilike su mi je pomogle da lako donesem odluku: idemo napolje. Dok sam gledao Lukin performans u gumenim čizmama pomislio sam da odemo zajedno, nas dvojica, da operemo auto. Prvi put sa ocem u perionicu. U tom trenutku to mi se činilo kao dobra odluka. U komšiluku imamo perionicu na žetone, pa onda sam obavljaš taj ritual. Razmišljao sam i o planu B: ako bude nemoguć ubaciću ga u auto, biće mu zanimljivo da bude unutra dok ja prskam auto…
 

Uzmem ja tako žetone, obavim jedan ozbiljan razgovor sa Lukom, ubacim žeton, kreće voda, kreće uzbudljivo: Luka je uočio barice u susednom boksu, u poslednjem trenutku sam ga dohvatio, testirajući maksimalnu dužinu creva sa prskalice. Dok smo se vraćali u boks gde je naš auto, ja sam malo izgubio kontrolu nad prskalicom pa sam priredio „gejzir efekat”, na veliku radost svih koje je moja nespretnost „dotakla”. Možda se iz daljine videla i duga. Naravno da je hteo da priđe bliže autu. Naravno da sam ga isprskao. Onda sam pokušao da ga zaniteresujem pa da zajedno držimo prskalicu. Neću vam pisati šta je dalje bilo, reći ću vam samo od subote Lukina i moja slika stoje u perionici i ispod svake piše: „Persona non grata”.
 

Dobra stvar je bila ta što ga je sve brzo izmorilo. Zaspao je oko pola 12. U međuvremenu su nam se najavili dragi prijatelji. I oni su sveži roditelji. Lena je mlađa od Luke devet meseci (statistika kaže tačno devet meseci, baš se slavio Lukin dolazak na svet – opaska autora).
 

Nešto posle dva smo ponovo bili u kompletnom režimu. Viktor je međuvreme popunio ispunjavanjem još jednih pelena.
 

Reših ja tako da za drage prijatelje kupim neko posebno vino i pogađate: krenemo Luka i ja u specijalnu prodavnicu. Prodavnica u ponudi ima i vina čija je cena takva da čak i kada bih duplirao targete sa početka teksta sumnjam da bi ih probao. Baš ta vina je Luka krenuo da domaši u milisekundi moje nepažnje. Ispratiše nas iz prodavnice bez da smo napravili štetu na radost moju, ali sam siguran i radost dva pristojna momka koji su nas usluživali. Ostalo je da samo uzmemo „grickalice”. Nije zafrkancija: Luku je kasirka vijala po supermarketu jer sam ja morao da posegnem za novčanikom…
 

Posledice cunamija Lena&Luka smo sanirali relativno brzo. Sat je pokazivao vreme koje nije obećavalo dovoljno odmora do nedeljnog ranog buđenja. Luka je zaspao 36 minuta nakon što su gosti otišli. Ja sam zaspao 37 minuta nakon što su gosti otišli. Ani je ostalo „samo” da se izbori sa Viktorom oko večernjeg podoja…