Kada dete bira čime želi da se bavi nakon osnovne ili srednje škole, i dete i porodica osećaju pritisak. Pitaju se da li su prikupljene prave informacije, da li je dobro procenjeno šta dete interesuje, koje veštine i znanja ima i koje zanimanje je isplativo. U okviru aktivnosti Info centra Fondacije Tempus, često se razgovara sa roditeljima i učenicima završnih razreda na ove teme i u narednim redovima predstavićemo neke načine kako možete da podržite svoje dete.
Za početak, razbijte predrasude da postoji samo jedan idealan izbor. Kada odlučujemo o upisu srednje škole, na fakultet ili o zaposlenju, odgovaramo na pitanja šta je meni važno (npr. interesovanja, način rada, znanja i veštine), koja se zanimanja u najvećoj meri podudaraju sa onim što je meni važno i kako mogu da se obučim za ta zanimanja (u kojim srednjim školama i na kojim obrazovnim profilima, fakultetima, visokim školama). Često mislimo da kada odgovorimo na ova pitanja ima jedan tačan odgovor: jedan fakultet, zanimanje ili smer u srednjoj školi. Ideja o jednom, idealnom izboru često stvara dodatni pritisak i ograničava nas i zato je važno da se usmerimo na definisanje opcija: nekoliko zanimanja, nekoliko obrazovnih profila. Na taj način, smanjujemo pritisak, jer uviđamo da na različite načine možemo da ispunimo svoje želje i postignemo cilj. To znači da možemo da imamo jedan prioritet, ali i da imamo druge alternative koje dete neće da doživi kao neuspeh.
Foto: Pixabay
Pomozite detetu pri prikupljanju i sistematizaciji informacije o sebi, obrazovanju. Kada dete razmišlja o tome šta mu je važno, roditelji mogu da ga podrže kroz razgovor i da zajedno zapišu šta su njegove osobine, interesovanja, znanja. Ključno je tada da roditelji primete i pohvale uspehe i dobre osobine deteta. Važno je navesti konkretne primere kada je dete bilo uspešno i primenilo svoja znanja i veštine. Informacije o školama i zanimanjima možete da pronađete kroz posetu sajmovima obrazovanja, školama i fakultetima ili pretraživanjem internet portala.
Prilikom donošenja odluke važno je razgovarati o kriterijumima za izbor, npr. koliko ima prakse, kakve su vannastavne aktivnosti. Tada je ključno da prvo čujemo šta je detetu važno, da tokom razgovora postavljamo pitanja, da svoje mišljenje kažemo, ali da se ne borimo oko toga ko je u pravu, već da nađemo zajedničko rešenje. Primer aktivne podrške je da sa detetom primenimo neku od tehnika donošenja odluka, npr. napišite argumente “za” i “protiv” za svaku od opcija.
Emotivna podrška kroz ohrabrivanje i smirivanje koja je potrebna kroz ceo proces je posebno značajna neposredno pred prijemni/završni ispit. Ne zaboravite da je i praktična podrška roditelja bitna, na primer prikupljanje dokumenata ili preslišavanje.
Važno je da roditelj ne stvara dodatni pritisak suvišnim pitanjima i aktivnostima, već da prati šta detetu treba. Roditeljima je često teško da prihvate da, iako je u ovom procesu detetu potrebna podrška, možda nije neophodna u svakom koraku, a možda će je dete dobiti i od nastavnika, rođaka ili vršnjaka.
Izvor: Novosti.rs
Komentari (0)