U Srbiji od danas počinje pravo tropsko leto, koje će trajati sve do septembra. Meteorolozi najavljuju da će se živa u termometru peti i do 38. podeoka, a prekosutra se očekuje možda i najtopliji dan u ovoj godini.
Dodatno treba biti oprezan zato što sunce ove godine, zbog oštećenja ozonskog omotača, „prži” jače nego ranije. Press vam predstavlja jedinstveni vodič za tropsko leto, pomoću kojeg ćete lakše podneti visoke temperature, zaštititi sebe i decu, naučiti kako da skladištite namirnice, a stručnjaci će vam podeliti pregršt korisnih saveta.
1. Medicinski saveti
Kardiolog i PR Hitne pomoći u Beogradu dr Nada Macura kaže za Press da bi utočište u ovim toplim danima trebalo pronaći pored vode, ali da se čak i zdravim osobama savetuje da izbegavaju sunce između 11 i 15 časova.
– Stariji, a posebno hronični bolesnici, suncu mogu da se izlažu samo u ranim jutarnjim satima i od 17 časova, dok epileptičari, psihijatrijski i bolesnici koji piju mnogo lekova nikako ne bi trebalo da izlaze na sunce – savetuje dr Macura.
Dugotrajno izlaganje suncu, podseća ona, može dovesti do sunčanice i toplotnog udara.
– Znak da je osoba dobila toplotni udar jeste prestanak znojenja, što ukazuje da je došlo do sloma periferne cirkulacije, gubljenja elektrolita i tečnosti. Takve pacijente bi odmah trebalo preneti u hladovinu, poprskati hladnom vodom i nadoknaditi im tečnost. Sunčanica izaziva jaku glavobolju i telesnu temperaturu preko 40 stepeni. Može doći i do gubitka svesti. Osobu sa sunčanicom takođe treba preneti u hlad i prskati je, ili čak potopiti u hladnu vodu. Temperatura se može izvlačiti i mokrim peškirom – objasnila je dr Macura.
2. Zaštitne kreme
Specijalista kozmetologije Suzana Miljković podseća da jedna opekotina od sunca do 18. godine dvostruko povećava rizik od raka kože kasnije, te da pogotovo mladi treba da vode računa o zaštiti. Ona naglašava i da je važno da se zaštitni faktor nanosi na svaka dva sata, a kremu bi trebalo namazati od 15 do 20 minuta pre izlaska na sunce.
Jedna od najnovijih preporuka američkog udruženja FDA kaže i da na kremama za zaštitu od sunca ne sme da stoji da su vodootporne, već da štite od 40 do 80 minuta posle plivanja. Takođe, kreme do faktora 14 moraju da imaju vidno upozorenje.
– Međutim, ne postoji nijedan preparat koji apsolutno ne propušta zračenje. Preporuka FDA je da se posle svakog kupanja ili jačeg znojenja ponovo namažete – kaže Miljkovićeva.
3. Kako zaštititi decu
Bebe, pogotovo one do godinu dana, ne bi trebalo da borave na suncu od 10 do 17 časova. Čak i ako boravi u „debelom” hladu, bebina koža mora da se namaže kremom sa zaštitnim faktorom. Dete na glavi mora da ima šeširić svetle boje.
Iz roditeljskog portala Bebac.com podsećaju da za samo nekoliko minuta boravka na suncu beba starosti do 12 meseci može da dobije ozbiljna oštećenja na koži.
– Decu treba mazati zaštitnom kremom za bebe sa visokim faktorom – oko 50, a posebno zaštitnom kremom za lice, takođe sa visokim faktorom. Početno izlaganje suncu ne bi trebalo da bude duže od nekoliko minuta, a onda se može postepeno produžavati po dva minuta dnevno do ukupno dvadeset minuta – kažu u Bepcu.
4. Kako se hraniti
Na visokim temperaturama trebalo bi unositi što više tečnosti u organizam, s tim da bi trebalo izbegavati alkohol i gazirana pića i hraniti se na mediteranski način.
– Takva ishrana podrazumeva supice, salate, nemasne sireve, ribu i lagana mesa na žaru. Najbitnije je doručkovati, odnosno ne napuštati stan bez doručka. Uz sebe uvek treba imati flašicu sa vodom. Osobe koje se ne znoje trebalo bi da piju mineralnu vodu da ne bi doživele toplotni udar, a ona se preporučuje i u slučaju pada pritiska – navele je dr Nada Macura, PR Hitne pomoći.
5. Čuvanje namirnica
U letnjem periodu najveća opasnost od trovanja vreba od mleka, mlečnih proizvoda, jaja, mesa i prerađevina koji se prodaju van rashladnih uređaja, kažu stručnjaci. Na temperaturama preko pet stepeni ovi proizvodi počinju da se kvare već posle dva sata dok ih posle četiri treba baciti.
Stručnjaci tvrde da se iz samo jedne bakterije za sedam sati može razviti čak 2.000.000 drugih, koje mogu dovesti do fatalnog ishoda.
– Osobe zaražene mikroorganizmima iz hrane mogu proći bez simptoma, imati samo blag crevni poremećaj, ali isto tako mogu doći u stanje teške dehidracije, poremećaja opšteg stanja, pa čak i smrti – upozorava doktorka Vesna Pantić-Palibrk iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da lakokvarljive namirnice na temperaturama višim od pet stepeni mogu da stoje maksimalno četiri sata, a da ih posle toga treba baciti. Računa treba povesti i o držanju hrane u kućnim uslovima. Doktorka Milena Švabić iz Kliničkog centra Srbije kaže da na sobnoj temperaturi, do 22 stepena, namirnice mogu da stoje najviše dva sata.
– To je bezbedno vreme držanja namirnica, a sve preko toga je već nebezbedno rukovanje hranom. Inače, dovoljno je 15 minuta da od jedne bakterije nastanu dve, a onda u narednih 15 nastaju četiri i taj se niz širi dalje – objašnjava Švabićeva.
PRAVILA SUNČANJA
– Ne izlažite se suncu između 10 i 17 časova
– Od 15 do 20 minuta pre izlaska na sunce namažite kremu sa zaštitnim faktorom
– Kremu sa zaštitnim faktorom mažite na svaka dva sata
– Nosite šešire širokog oboda, lanenu ili pamučnu odeću dugih rukava i nogavica, naočare za sunce
– Taman ten iz solarijuma ne obezbeđuje nikakvu zaštitu
– Što ste svetlije puti, koristite jači zaštitni faktor
SAVETI O HRANI
– Ne kupujte jaja van frižidera ukoliko je napolju temperatura viša od 16 stepeni
– Ne kupujte meso, prerađevine, mleko i mlečne proizvode van rashladnih uređaja
– Rukom proverite da li rashladni uređaj zaista radi
– Obratite pažnju na rok trajanja, boju i miris proizvoda
– Ne držite hranu van frižidera više od dva sata
l Hranu koju nećete pojesti za pet dana stavite u zamrzivač
Komentari (0)