Kako prepoznati nasilno dete?

Ni jedan roditelj ne misli da će njegovo dete postati nasilno za nekoliko godina. 

Naravno da je dete nešto najslađe što je priroda mogla da stvori, tiho je i mirno kod kuće. Ali, ako vam je glava konstantno u pesku, možda ćete propustiti znake upozorenja i nećete shvatiti da dete ima ozbiljan problem.

Neki roditelji ne znaju ni šta je nasilje!

Nasilje je kada neko sa fizičkom ili socijalnom moći pokušava fizički, psihički, ili emocionalno da povredi izabranu žrtvu.

Dovoljno je da se samo jednom nešto od toga uradi – jer pravo nasilničko ponašanje drastično menja život osobe koja je maltretirana.

Postoji nekoliko znakova koji su primećeni kod različite grupe nasilnika – slabe socijalne veštine, napadi besa, smejanje tuđoj patnji, izazivanje neprijatnosti i jaka želja za „pobedom”.

Svaka od ovih osobina ponaosob nije nužno upozorenje da će osoba postati nasilnik, ali sve zajedno stvaraju kompletnog nasilnika.

Veruje se da kroz onsovnu školu deca treba da steknu određene socijalne veštine i sposobnost da reše konflikte na miran način.
Ako vaša deca ne steknu te veštine, verovatno je da će burno reagovati na sve što im prepreči put, ali i dalje su mali pa im se to ne može toliko zameriti.

Ukoliko primetite da dete ima neke od agresivnih napada nastavite da pratite dalji razvoj i posavetujte se sa stručnjacima.

Vreme kada treba da se zabrinete je srednja škola!
Kako naučnici kažu – U tom žbunu leži zec. Razvojem nasilje ne bi trebalo da postane još veće. Ukoliko do toga dođe, to je jasan znak da je dete nasilno i da treba preduzeti nešto povodom toga. 

Svaki film iz 80. godina prikazuje popularne tinejdžere koji se ponašaju kao nasilnici kako bi osvojili kraljicu mature. Ali, u stvarnosti to nije tako.

Nasilnici veruju da su glavni u školi. A ako primetite da ih druga deca izbegavaju i ne zovu na rođendane, trebalo bi da se zapitate.

Ne, vaše dete nema visoko mišljenje o sebi, verovatno je da druga deca imaju strah od njega/nje i da ih se boje.

Nasilje nad bratom ili sestrom je još jedan od velikih znakova upozorenja, ali i jedan od često zanemarenih. Verovatno ste već čuli da je katkad najbolje ostaviti braću i sestre da reše stvari između sebe, ali naučnici veruju da nasilnici tako nastaju.

Ako vaša deca stalno napadaju jedno drugo, trebalo bi da preduzmete nešto povodom toga.

Većinu stvari koje deca nauče o empatiji, nauče gledajući od vas.

Porodica koja se ruga i pravi šale na račun drugih koji su slabiji od njih ili na račun ljudi koji imaju drugačiji karakter, vrlo je verovatno da će imati nasilnika u porodici. Verovatno bi trebalo izbegavati konstatacije kao što su: „Sramotno je bežati od konflikata” ili „Uvek moraš pokazivati snagu”.

Stavite ih u ulogu žrtve. Postavljajte im pitanja, šta misle kako se ta osoba oseća i priđite detetovom problemu sa brigom, ne sa besom i agresivnim pristupom. Najbolje bi bilo reći: „Hej, brinemo za tebe i želimo da ti pomognemo kako bi postao najbolja verzija sebe. Hajde da zajedno stavimo okvakvo ponašanje pod kontrolu.” 

Savetuje se roditeljima i da je važno da se prvo pobrinu za žrtvu nasilnika. Da je pitaju kako je, da li je sve u redu i da je zbrinu do kuće, ili u bolnicu u najgorem slučaju. A da kasnije porazgovaraju sa detetom o problemu koji ima. 

Dva su razloga zbog kojih se ovo savetuje

– Prvi razlog je humanost i pokazivanje detetu da je empatija deo svakodnevnog života

– Drug razlog je samosmirivanje. Verovatno je da će roditelji biti besni na dete koje je nasilno, pa bi bilo bolje ostaviti po strani ono što se dogodilo, kako bi se bes, koji u tom trenutku naiđe, smanjio i kako bi kasnije moglo da se pristupi nasilniku na mirniji način. 

Zapamtite još jedno – Samo zato što su nasilna danas, ne mora da znači da će takva biti i u budućnosti, ali je bolje preduzeti sve neophodne mere i razgovarati sa stručnjacima.

Nasilnik se možda promeni, ali dete nad kojim je vršeno nasilje možda se nikad i ne oporavi.