Kada četvorogodišnjak bez reči, na izgled grubo, od vršnjaka zgrabi igračku, ne mora značiti da je napadački raspoložen i da se ružno ponaša. Ispod grubosti u toj se dobi ponekad krije samo nemoć deteta koje ne zna da artikuliše svoje pitanje, želju.
A sve to i ne tako retko kako bi se moglo pomisliti; u predškolskoj dobi svako četvrto dete, naime, ima neki problem jezično-govorne komunikacije.
– Najčešći su oni koje grupišemo kao poremećaje izgovora, kada deca ispuštaju glasove pa, recimo, umesto krava govore kava, kada ih zamenjuju pa za ruku govore juka ili neke glasove nejasno izgovaraju.
Najčešći poremećaji
Sve to je u određenom dobu sastavni deo govora naših predškolaca, ali nakon nekog vremena može upozoravati na problem. Normalno je da dvogodišnjak tepa, ali za četvorogodišnjaka to nije normalno – upozorava logoped Nada Benc-štuka, jedna od sedam autora priručnika "Najčešći poremećaji jezično-govorne komunikacije dece predškolskog uzrasta".
Prepoznati na vreme
U uzrastu do šest, sedam godina postavljaju se temelji za sva iskušenja i zadatke koji kasnije čekaju decu. Zbog toga je i te kako važno pravovremeno uočiti problem.
– U uzrastu od dve do pet godina javljaju se poremećaji ritma, što je po učestalosti treća grupa teškoća u govoru. To su mucanje, koje se manifestuje kao ponavljanje glasova i slogova više od dva puta, teško, grčevito započinjanje reči ili zapinjanje usred reči. Tu fazu prolazi oko 80 posto dece i ne ukazuje uvek na mucanje, ali problematično je ako potraje.
Brzopletost se teže uoči, jer se često tumači kao nestašnost deteta, ali gutanje glasova ili pogrešno izgovaranje reči takođe su simptomi koji zahtevaju pomoć u razvijanju detetove pažnje – kaže logoped Danica Andrešić, jedna od autora priručnika.
Sreća je što sve više roditelja shvata ozbiljnost govornih teškoća njihove dece. Sve manje je onih koji odmahuju rukom uz: "Pa šta, tako je govorio i njihov tata, stric."
Komentari (0)