Anemija u dečijem uzrastu je češća nego što se misli, podaci pokazuju da u zemljama u razvoju čak do 40 odsto dece pati od malokrvnosti. Prvih meseci po rođenju, deca često imaju takozvanu fiziološku anemiju, zbog pražnjenja rezervi gvožđa koje imaju na rođenju.
Ako je majka bila anemična u trudnoći ili je beba rođena s manjim rezervama gvožđa, zbog prevremenog rođenja ili male porođajne težine, može da dođe do anemije već u trećem-četvrtom mesecu života – kaže za „Novosti” primarijus dr Boris Kovačević, upravnik Bolnice za pedijatriju Kliničko-bolničkog centra „Zemun”.
Ovo se dešava i kada dete koje se ne doji umesto prilagođenih adaptiranih formula pije kravlje mleko, koje sprečava apsorpciju gvožđa.
U drugoj polovini prve i tokom druge godine života, najčešća je sideropenijska, anemija zbog nedostatka gvožđa. I kod dece u pubertetu, takođe može da dođe do malokrvnosti. Obično je izazvana nedovoljnim unosom gvožđa kroz ishranu, bilo da je u pitanju loš izbor namirnica, previše brze hrane ili isključivo vegeterijanska ishrana.
Anemična deca su bleda i malaksala, a novorođenčad i mlađa odojčad slabije napreduju.
Kako se postavlja dijagnoza?
– Dijagnozu malokrvnosti postavljamo na osnovu kliničke slike, nalaza biohemijskih i hematoloških ispitivanja. Referentne vrednosti krvne slike za decu su drugačije u odnosu na odrasle.
Tkiva anemičnog deteta dobijaju ma nje kiseonika, pa je potrebno da se ovaj problem što pre rešava. U terapiji se koriste soli gvožđa, u obliku sirupa ili tableta (kod veće dece). Ako se na taj način podigne koncentracija hemoglobina do potrebnog nivoa, nije potrebno dalje ispitivati uzroke anemije. Ako davanje gvožđa nema efekta, treba utvrditi koji je razlog anemije kod deteta.
– Ali, posle korekcije malokrvnosti treba još najmanje dva meseca nastaviti sa davanjem preparata gvožđa, da bi se popunile njegove rezerve u organizmu – napominje dr Kovačević.
– Uz terapiju, treba promeniti i nepravilnu ishranu. Kod male dece najčešće je „krivac” za anemiju to što piju previše kravljeg mleka, koje ometa apsorpciju gvožđa. U tom slučaju, treba im ograničiti mleko na pola litra dnevno. Kozije mleko, koje se često daje deci predškolskog uzrasta nikako nije poželjno u dečijoj ishrani, jer ne sadrži folate i može da dovede do teških anemija, kada je čak neophodna transfuzija krvi.
Oštećenje eritrocita
Anemiju mogu da uzrokuju nedovoljna proizvodnja crvenih krvnih zrnaca, prekomerna razgradnja ili gubitak krvi.
– Nedovoljna proizvodnja crvenih krvnih zrnaca nastaje uglavnom zbog manjka gvožđa, a uzroci prekomerne razgradnje eritrocita su po pravilu nasledni – pojašnjava dr Boris Kovačević.
– To su uglavnom defekti membrane crvenih krvnih zrnaca, enzimski defekti i nasledne abnormalnosti hemoglobina. Anemije zbog krvarenja nastaju zbog gubljenja broja eritrocita i količine hemoglobina u krvi, ili iz oba razloga. Kod dece su, srećom, najčešće anemije zbog manjka gvožđa.
Slabo pamćenje
Deficit gvožđa i anemija izazvana tim deficitom su dve različite stvari. I bez anemije, deficit gvožđa mora da se leči, jer može da dovede do niza posledica – promena u centralnom nervnom sistemu, loš razvoj mijelina i neurotransmitera u mozgu, promene u ponašanju i mentalnom razvoju deteta. Kod male dece manjak gvožđa se manifestuje apatijom, a kod adolescenata slabljenjem memorije i verbalnog učenja.
Komentari (0)