Stidiljivog mališana ćete lako prepoznati. On nema smelosti da kaže šta misli i da slobodno iskaže svoje reakcije. Sa previše osetljivim detetom treba pažljivo postupati, nikako ga ne treba grditi zbog njegove zatvorenosti.
– Stidljivost se u ponašanju deteta primećuje kroz nedostatak hrabrosti i oklevanje da ono nešto izgovori ili učini u novim i nepoznatim situacijama ili pred novim i nepoznatim ljudima. Dete koje se stidi ima unutrašnji doživljaj da ga okolina ne prihvata, što u njemu dodatno intenzivira osećanje nelagodnosti- kaže za portal “Žena” Aleksandra Mađar Jovanović, dečji psiholog.
STIDLJIVOST SE LAKO PREPOZNAJE
Osim unutrašnjeg nezadovoljstva, stidljivo dete ispoljava i spoljašne znakove da se ne oseća prijatno u određenim situacijama.
– Ponašanje stidljivog deteta se menja: ono se povlači, izbegava kontakte sa drugima i postaje pasivno, u želji da izbegne neprijatnost. Adekvatne reakcije roditelja na pojavu ovog osećanja, odnosno, pravilne transakcije. zavise od same situacije i senzibiliteta deteta. Ispravan pristup u komunikaciji može da spreči nastanak telesnog poremećaja u vidu: crvenjenja, blagih govornih smetnji, mucanja i dugotrajnog tihog plakanja- ističe psiholog.
Osećanje stida je često praćeno i nekim drugim vidljivim telesnim promenama, crvenim pečatima po licu i vratu, podrhtavanjem glasa, pojačanim znojenjem dlanova,jakim nagonon za mokrenjem, praćenim strahom da neće stići da zadovolji fiziološku potrebu na vreme.
KAKO RODITELJI TREBA DA POSTUPE
Upoznavanje odraslih sa posledicama koje osećanje stida izaziva kod dece olakšava njihov rad sa mališanima. U situacijama koje su za dete neprijatne postoji određen način na koji roditelji treba da se ponašaju. Ukoliko slede taj obrazac, kod mališana se otklanja osećaj stida i nelagodnosti.
– Dete odrastanjem nužno spoznaje nove ljude i situacije i zato je važno da svi koji rade sa decom znaju da dete do šeste godine nije autonomna osoba i da njegova mentalna zrelost nije na tom nivou da ono zna da razlikuje prihvaćenost od osećanja lične vrednosti- dodaje psiholog.
Baš kao što je određeno kako roditelji reba da se ponašaju tako je i ustanovljeno šta treba da izbegavaju.
– Primeri iz prakse pokazuju kako razne nevažne situacije mogu da postanu uzrok za pojavu gore navedenih, neželjenih simptoma, koji su posledica osećanja stida. Roditelji koji su preokupirani da im se dete, ni slučajno, nepristojno ne ponaša pred drugima, porukama: ”Sram te bilo” ili ”To je sramota” podstiču dete da se sramno oseća- naglašava Aleksandra Mađar Jovanović.
POSLEDICE NEPRAVILNOG ODNOSA RODITELJA
Stid kojim se pokriva osećanje inferiornosti, često prati nespretnost u ponašanju koja provocira reakciju okoline na ismevanje ili kritiku, a koji dodatno pojačavaju ostale simptome.
– Sa ciljem da se spreče neželjene posledice, naglašavam koliko je važno da dete tokom odrastanja nauči da razdvaja sledeća dva pojma: biti prihvaćen od strane drugih i biti važan drugome.Oni su potpuno različiti i stoje u nezavisnom odnosu. Jasnom porukom: “To što te neki ne prihvataju, ne znači da si ti manje vredan od drugih” vremenom postižemo da dete zameni svoju infantilnu sliku sveta realnom- zaključuje naša sagovornica.
Ukoliko roditelji ne lsede savete stručnjaka, stid kod dece može da se pogorša. Posle 12 godine, osećanje stida se “nadograđuje” se osećanjem straha. Što je dete starije, ono je svesnije da stid kod njega može da izazove neželjene i neprijatne telesne pojave. Ono zna da mu se može dogoditi da naglo pocrveni na neko pitanje upućeno od strane vršnjaka i da zbog crvenila bude ismejano. Kao posledica neprijatnosti strah će dovesti do promene ponašanja, pa će dete iz straha da se ne pojavi neželjena reakcija, izbegavati druženje koje istinski želi.
Komentari (0)