Kako pamet raste?

I MOZAK RASTE
Kad se rodimo, tvrde naučnici, imamo skoro isti broj nervnih ćelija koje ćemo koristiti do kraja života. Veze između tih ćelija počinju da se uspostavljaju u najranijem dobu, tako da određena stimulacija poboljšava razvoj inteligencije kod deteta. Ali, ne zaboravite da ne smete da forsirate nijednu kognitivnu (saznajnu) funkciju, jer na taj način rizikujete da preopteretite dete i da izazovete poremećaj kao što je, na primer, nesanica.

Morate da zapamtite da je dete tek u određenom uzrastu u stanju nešto da savlada i shvati. Roditelj je tu da prepozna kritičan period za razvoj određene veštine ili sposobnosti i da podstakne razvoj u tom trenutku. To i nije tako teško kako obično misle novopečeni roditelji − dovoljno je da se pažljivo prate dečje potrebe i da se odgovara na njihove zahteve.

BUDITE ŠTO VIŠE SA DETETOM
Za razvoj deteta važnije je vreme provedeno s decom od ekonomskog statusa. Naučnici su utvrdili da su ljubav, briga i istinsko zanimanje roditelja za dete, svakodnevno bavljenje detetom, daleko važniji od obrazovanja roditelja, profesije, bogatstva ili brojnosti porodice.

MOTORIKA I GOVOR SU POVEZANI
Proučavajući razvoj dečjeg nervnog sistema, posebno razvoj govora, fiziolozi su otkrili veliko stimulativno značenje funkcije ruke. Zašto se osoba koja ne može da nađe pravu reč, često pomaže gestovima? I zašto dete, dok piše ili crta, plazi jezik? Pokazalo se da nivo razvijenosti dečjeg govora direktno zavisi od stepena formiranosti finih pokreta prstiju ruku.

Fiziolozi su utvrdili i sledeću zakonitost: kad razvoj pokreta prstiju odgovara uzrastu, razvoj govora je takođe normalan, ali kad razvoj fine motorike zaostaje, zaostaje i razvoj govora. Naučnici veruju da se formiranje važnih govornih zona u mozgu ostvaruje pod uticajem nervnih impulsa prstiju ruku. Što su bebini prstići aktivniji, to se bolje ostvaruje govorni, emocionalni i intelektualni razvoj deteta.

Šta tu roditelj može da uradi? Psiholozi preporučuju roditeljima da od najranijeg uzrasta počnu s vežbama i govorno-ritmičkim igrama. Pored toga što su veoma zabavne za bebu, služe kao prva ritmička i muzička stimulacija i podstiču budući razvoj govora. To su ujedno vežbe razvoja sluha i percepcije prostora, osećaja za tempo i ritam, vežbe fine i grube motorike, kroz koje se stiče kontrola čitavog tela.

VEŽBAJTE PRSTIĆE
Fiziolozi smatraju da vežbe s bebinim prstićima treba početi od najranijeg detinjstva. Blago milovanje, masiranje i razgibavanje prstića možete da radite već sa šestomesečnom bebom. Veoma dobre vežbe mikromotorike i govora su stare razbrajalice, tipa „Mama, mama, šta je, šta je, došli gosti…” ili pitalice za svaki prstić redom, kao „Šta radi ovaj prstić?” Pesmice koje roditelj peva ili recituje pružaju detetu akustičku i ritmičku stimulaciju, a bebe treba podsticati da mašu rikama, tapšu…

EQ I IQ
Savremeni psiholozi tvrde da bez EQ faktora (emocionalna inteligencija) ne vredi ni onaj famozni IQ (opšta inteligencija). Istraživanje EQ je hit u svetu, a trenutno naučnici pokušavaju da shvate kako se IQ i EQ uzajamno dopunjuju. Kada je reč o elementima uspeha u životu, tvrde da IQ čini oko 20 odsto uspeha. Ostalo zavisi od drugih faktora, kao što su pripadnost određenoj klasi, sreća, neurološki procesi u mozgu i, naravno, EQ. Samosvest je od ključnog značaja za emotivnu inteligenciju. To je sposobnost da budemo srećni zbog onoga što osećamo. Samosvest je najvažnija, jer nam omogućava samokontrolu, koja nije važna zato da bismo ugušili osećanja, već zato da bismo sproveli ono što hoćemo.

U procesu vaspitanja i podizanja deteta, ključni faktor u razvoju samosvesti su ljubav i nežnost. Bezrezervna i bezuslovna predanost, koju zreo i zdrav roditelj poklanja detetu, učiniće mnogo više za dečji razvoj nego bilo šta drugo.

Milujte svoju bebu što više, savetuju stručnjaci britanskog časopisa „Roditeljstvo”. To podstiče razvoj i telesnih i duševnih funkcija.

Kupite igračke raznih boja i stavite ih tako da ih dete vidi.

Puštajte lepu muziku.

Dozvolite bebi da se igra s vodom dok je kupate.

Nabavite igračke koje se kreću da bi ih beba pratila pogledom.

Sakrivajte igračke, a beba neka ih traži.

Vodite bebu u šetnju.

Razgovarajte sa svojom bebom.

Dozvolite bebi da puzi i da na taj način upoznaje svet.

Hranite je što raznovrsnije.

Neka dete upražnjava što više igara i fizičkih vežbi.

Dajte detetu šanse da učestvuje u komunikaciji sa okolinom.

Neka se dete igra slovima i brojevima da bi se naviklo na razne oblike.

Sa dve godine dete već može da nauči pravila nekih igara.

Neka se dete upoznaje sa što više različitih predmeta.

Može da uči da svira neki instrument ili neki strani jezik.