Kao roditelj, imate zadatak i odgovornost da podstaknete dete da razvija svoju inteligenciju. To naravno podrazumeva akademsku inteligenciju (IQ) – ali to nije jedina vrsta inteligencije koja je bitna.
U proteklih nekoliko decenija studije su otkrile da emocionalna inteligencija (EQ) pruža različite prednosti koje će vašem detetu biti od koristi tokom celog života. Neke prednosti emocionalne inteligencije su da je visoki EQ u relaciji s visokim IQ, zatim stvaranje boljih odnosa i veza, uspeh u odraslom dobu, ali i bolje mentalno zdravlje.
Dete koje može samo da se umiri kada se naljuti verovatno će se izboriti s nekim teškim okolnostima. A dete koje može da izrazi svoje emocije na zdrav način verovatno će održavati zdravije veze od deteta koje vrišti ili govori zlobne stvari kada je ljuto.
Dobra vest je da sva deca imaju sposobnost da nauče veštine emocionalne inteligencije. Samo su im potrebni odrasli koji će ih naučiti kako.
Evo kako…
Foto: Fotolia
Pomozite detetu da imenuje osećanja
Deca moraju znati kako da prepoznaju osećanja. Možete pomoći svom detetu tako što ćete mu navesti ime – barem onu emociju za koju sumnjate da je vaše dete oseća.
Kad se vaše dete uznemiri, izgubilo je u igri, možete reći: „Izgleda da si trenutno stvarno ljut. Je l’ tako?” Ako izgleda tužno, možete reći: „Jesi li razočaran što danas nećemo posetiti baku i deku?”
Naučite dete kojim rečima da opišu svoje stanje, kao što su besan, uznemiren, stidljiv, bolan, ali isto tako nemojte da zaboravite pozitivne primere: radostan, uzbuđen, pun nade…
Pokažite empatiju
Kada se vaše dete uznemiri, naročito ako je to dramatičnije od normalnog, može biti primamljivo da se minimizira to kako se oseća. Ali i takvi komentari naučiće vaše dete da način na koji se oseća nije u redu.
Bolji pristup je da potvrdite njegova osećanja i pokažete empatiju, čak i ako ne razumete zašto je tako uznemirena. Ako vaše dete plače jer ste mu rekli da ne može u park dok ne očisti sobu, recite nešto poput: „I ja sam uznemiren kad mora da radim nešto što ne želim.”
Foto: Fotolia
Kad vaše dete vidi da razumete kako se oseća, ono će se osećati manje primorano da vam pokaže kako se oseća kroz svoje ponašanje. Umesto da viče i plače, kako bi vam pokazalo da je ljuto, osećaće se bolje kad mu bude jasno da ste već shvatili da je uznemireno.
Objasnite adekvatne načine za izražavanje osećanja
Deca moraju da znaju kako da iskažu svoje emocije na društveno primeren način. Pozitivan primer može biti izjava: „Povređena su mi osećanja”, ili crtež na kome je prikazan tužan izraz lica. S druge strane, dranje i bacanje stvari po podu nisu adekvatni.
Najbolji način da naučite svoje dete kako da izrazi osećanja je oblikovanjem ili smišljanjem imena za njih. Koristite osećajne reči u svom svakodnevnom razgovoru i vežbajte dok razgovarate o njima. Recite stvari poput: „Ljutim se kad vidim da se deca kvarno igraju na igralištu” ili „Osećam se srećno kada stignemo da nam prijatelji dođu na večeru”.
Studije pokazuju da emocionalno inteligentniji roditelji verovatnije imaju emocionalno inteligentnu decu. Zato iskoristite naviku da se jasno fokusirate na izgradnju svojih veština, kako biste mogli da budete efikasan uzor svom detetu.
Podučite ih zdravim veštinama suočavanja
Jednom kada deca nauče da razumeju svoje emocije, znaće kako da se nose s tim emocijama na zdrav način. Znati kako se smiriti, razveseliti ili se suočiti sa svojim strahovima, za mališane može biti komplikovano.
Učite ih specifičnim veštinama. Na primer, ako udahne više puto duboko kada je ljuto. Dečji način da se to nauči uključuje da mu se kaže da „udahne mehurić”, gdje udahne kroz nos i izdahne kroz usta kao da duva kroz štapić.
Knjiga bojanki, omiljena šaljiva knjiga, umirujuća muzika i losioni koji dobro mirišu su neke stvari koje vam mogu pomoći da angažujete njegova čula i smirite mu emocije. Stavite te stvari u posebnu kutiju koju ono ukrašava. Zatim, kad je uznemireno, podsetite ga da ode da se smiri i vežba pomoću „alata” za upravljanje emocijama.
Razvijte mu tehnike rešavanja problema
Deo izgradnje emocionalne inteligencije uključuje učenje kako rešavati probleme. Nakon što su osećanja prepoznata, vreme je da se razmotri kako da samo reši problem.
Možda se vaše dete ljuti što ga sestra neprekidno prekida dok on igra video-igru. Pomozite mu da identifikuje najmanje pet načina na koji može rešiti ovaj problem. Rešenja ne moraju biti dobre ideje. U početku je cilj samo stvaranje ideja.
Foto: Fotolia
Nakon što prepozna najmanje pet mogućih rešenja, pomozite mu da proceni prednosti i nedostatke svakog od njih. Zatim ga ohrabrite da odabere najbolju opciju.
Kada vaše dete napravi greške, razmislite o onome što se moglo učiniti drugačije i šta vaše dete može učiniti da reši sve postojeće probleme. Pokušajte da se ponašate kao trener. Dajte smernice kada je to neophodno, ali radite na tome da pomognete svom detetu da vidi da ima sposobnost da mirno i efikasno rešava probleme sam.
Neka razvoj emocionalne inteligencije bude dugoročan cilj
Bez obzira koliko vaše dete izgledalo inteligentno, uvek ima prostora za napredak. I verovatno će doći do nekih uspona i padova tokom detinjstva i adolescencije. Kako odrasta, verovatno će se suočiti sa preprekama koje će izazvati njegove stečene veštine. Zato ih unosite i vežbajte svakodnevno dok je dete malo. Kad je malo, razgovarajte o osećanjima svaki dan.
Razgovorajte o emocijama koje likovi u knjigama ili filmovima mogu da imaju. Razgovarajte o boljim načinima na koji bi problemi mogli biti rešeni ili o strategijama za rešavanje. Kako vaše dete odrasta, razgovarajte o stvarnim situacijama – bilo da se radi o stvarima sa kojima se susreće u svakodnevnom životu ili je to problem o kome čitate u vestima. Neka bude u toku razgovor.
Iskoristite greške svog deteta kao mogućnosti da odrasta bolje. Ako je ljuto ili povređuje nečija osećanja, odvojite vreme da razgovarate o tome kako može da radi bolje u budućnosti. Uz stalnu podršku i smernice, vaše dete može razviti emocionalnu inteligenciju i mentalnu snagu koja će mu biti potrebna da bi uspeo u životu.
Komentari (0)