Iako se ovo čini kao sitan detalj, psiholozi upozoravaju da je lekcija o neodustajanju jedna od najvažnijih za detetovo samopouzdanje, pa čak i za uspeh u životu. Pitajte uspešne ljude – mnogi među njima reći će kako je tajna uspeha upravo u tome da ne budeš frustriran kad stvari krenu nizbrdo, nego da te poteškoće nateraju da probaš ponovo… i ponovo, ako ne ide drugačije, pa sve dok ne upali.
Psiholozi kažu kako je sasvim razumljivo da svoju decu volimo više od ikoga, ali nemali broj današnjih roditelja ljubav brka s popustljivošću. Dodatno su priču zakomplikovali i mediji i opštaa klima, jer stalno slušamo da decu treba poštovati kao osobe, a to znači poštovati i njihovu slobodu izbora… Ali plemenita namera liberalnog odgoja u mnogim slučajevima rezultirala je preteranom popustljivošću, a tako odgajano dete najčešće će kad odraste biti jednako sklono odustajanju kao i dete odgajano da sluša i ispunjava
naređenja. Prvo dete postaće takvo jer ga niko nije naučio sa “stisne zube” i da se pomuči radi ostvarenja cilja, a drugo dete jedva će čekati da odraste i počne raditi ono što želi, a ne ono na što ga neko tera.
I mi odrasli skloni smo liniji manjeg otpora, ali smo se s godinama naučili kontrolisati, pa nećemo dati otkaz kad nam šef ide na živce ili javiti da nećemo doći na posao kad god smo neispavani. Ako smo mi to naučili, i naša deca bi trebala – uz našu pomoć.
Praktično pokažite detetu uzročno-posledičnu vezu između rada i nagrade
Mala deca još uvek razmišljaju kako da sebi ugode, pa uopšte ne razumiju kakvog smisla ima činiti ono u čemu ne uživaju i što im predstavlja teškoću. To će najlakše razumeti ako ih na kraju puta čeka zadovoljstvo, pohvala, ponos ili nagrada bilo koje druge vrste. Na primer, kad detetu kupite igračku koju nije lako sastaviti, budite uz njega dok ne uspe – pomozite mu kad zapne, objasnite slikovna uputstva koje pokazuju sledeći korak… povremeno uzmite igračku, divite joj se i glasno komentarišite kako se sad već nazire
budući oblik… Kad dete uspije, pohvalite ga i pustite da dugo uživa igrajući se s igračkom.
Budite realni u očekivanjima i zahtevima
Često možemo pročitati da dete treba hrabriti izjavama poput – “ti to možeš”. Takva poruka mora se odnositi na nešto realno, jer ako bodrite dete, a ono, uprkos silnom trudu, doživljava neuspeh, vremenom će se razočarati i zaključiti da roditeljima ne treba verovati, jer puno toga kažu zbog ljubavi, želje ili navike. Nije lako, ali morali bismo naći način za što realniju procenu potencijala svoga deteta te u skladu s tim postaviti realne i dostižne ciljeve. Tada će poruka “ti to možeš” imati smisla. Uvek postoji prostor za napredak, ali od deteta kojem jako teško ide matematika nije dobro tražiti četvorke. Kad odredite je li realan cilj dvojka ili petica, napravite plan ostvarenja cilja, koji će uključiti pomoć i podršku, ali koji od deteta traži disciplinu i rad.
Pomozite detetu da shvati kako se neke obaveze moraju izvršiti
S godinama dete uviđa da svi imamo obaveze koje nam nisu drage, jer živimo u društvu s određenim pravilima. Tako deca moraju ići u školu, roditelji rade, svi moramo održavati ličnu higijenu i prostor u kom živimo… Oni sve to vide, ali se retko s time mire, pa uglavnom izvlače na sve načine. Matematika je obavezan školski predmet, i ako dete jednog dana želi biti, recimo, veterinar, mora dobiti barem dvojku iz matematike da bi prošlo razred. U suprotnom neće nikada postati veterinar. Teoretski se ništa ne mora, ali ako dete živi u zdravoj sredini, zadatak roditelja je razgovorom i određivanjem zadataka pomoći da dete razume i prihvati da će najveću štetu odustajanjem u takvim situacijama načiniti sebi samome.
Pokažite svojim primerom
Deca puno više usvajaju gledajući nego slušajući, pa ako vi ne odustajete, dete će malo-pomalo shvatiti da se to isplati. Kad vam se dogodi situacija koja je ispala posebno dobro jer niste odustali, prokomentarišite to sa detetom ili sa partnerom na način da dete čuje i razume.
Pomozite detetu da shvati važnost dovršavanja započetog
Kad dete odluči da nešto započne, na primer da krene u muzičku školu, nemojte mu odmah ispuniti želju, nego razgovarajte: saznajte zašto to želi, posetite neku školu, razgovarajte sa detetom koje već ide, objasnite detetu koliko vremena će mu to oduzeti, neka zna da i vi morate odvojiti vreme i novac za ostvarenje njegove želje. Ako se dete na kraju odluči za muzičku školu, unapred se dogovorite da to mora trajati barem jednu školsku godinu. Iako su u našem društvu vrednosti poremećene, starijoj deci pokušajte
ukazati na primere ljudi koji su dovršili zacrtano iako su naišli na velike prepreke, posebno ako zbog toga žive srećan život.
Nije sramota odustati
Ovaj zaključak naoko je suprotan onome što smo do sada rekli, no ovim želimo naglasiti da svi ponekad pogrešimo te da pravila ponekad treba prekršiti. Kad dete na nečemu dugo i teško radi, a rezultati izostaju i dete je sve frustriranije, razgovarajte više puta o tome. Ako se radi o nečemu što se ne može samo tako zaobići, poput jedinice u školi, još više se angažujte na pomoći. Revidirajte ciljeve: na primer, prihvatite jedinicu na polugodištu pa problem pokušajte rešiti do kraja godine i sl. Ako se radi o muzičkoj
školi, tenisu ili nečem što je stvar slobodne odluke, koristeći zdravi razum i ljubav, znaćete proceniti kad ćete detetu dozvoliti da odustane. Takve situacije moraju biti retke, a dete treba biti svesno svoje pogrešne procene i prihvatiti odgovornost za nju. Ne treba praviti dramu, ali ako dete na primeren način razumie svako svoje odustajanje i oseti primerene posledice, u budućnosti će manje odustajati.
Komentari (0)