Foto:

Evo kako šećer utiče na naš organizam

Izvor: Bebac.com

Samo šest kašičica šećera dnevno dovoljne su količine koje tokom dana treba da unesemo putem hrane i pića, najnovija je preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Nova preporuka je da šećer bude izvor pet odsto energije u odnosu na dosadašnjih 10 odsto, što odgovara količini od oko 25 grama šećera dnevno ili šest kašičica.

Pod ovim šećerima podrazumevaju se monosaharidi (poput glukoze i fruktoze) i disaharidi (saharoza), koje proizvođači, kuvari i potrošači dodaju hrani i piću, kao i šećere prirodno prisutne u medu, sirupima, voćnim sokovima i koncentratima voćnih sokova.

– Imamo čvrste dokaze da smanjenje unosa slobodnih šećera na manje od 10 odsto ukupnog unosa energije smanjuje rizik od viška kilograma, gojaznosti i karijesa. Odgovarajuća promena politike biće od ključnog značaja ukoliko države nameravaju da ispune obavezu i samim tim smanje stopu obolevanja od ovih bolesti – kaže dr Frančesko Branka, direktor Odeljenja Ishrane za zdravlje i razvoj SZO.
 

Smernice SZO se ne odnose na šećer u svežem voću i povrću, niti na šećer prirodno prisutan u mleku, zato što nisu zabeleženi dokazi o negativnim posledicama konzumiranja tih šećera. Šećeri koje danas konzumiramo uglavnom su sakriveni u prerađenim namirnicama koje obično ne doživljavamo kao slatkiše. Na primer, kašika kečapa sadrži jednu kašičicu šećera, dok konzerva gaziranog pića ima čak 10 kašičica.

Unos slobodnih šećera u svetu varira u zavisnosti od starosti, okruženja i države. U Evropi odrasli uzimaju između sedam i osam odsto šećera dnevno (Mađarska i Norveška), dok u Španiji i Velikoj Britaniji odrasli uzimaju daleko više, čak 16 do 17 odsto šećera. Deca unose mnogo više, pa i do 12 odsto dnevno, kao na primer u Danskoj, Sloveniji i Švedskoj, dok u Portugalu mališani pojedu i više od 25 odsto šećera.

Dr Branko Jakovljavić, specijalista za ishranu u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da se u Srbiji šećer unosi u velikim količinama, ali da dosad nije rađena nijedan ozbiljnija studija o tome.

– I ta preporuka o unosu pet odsto šećera dnevno za nas je velika, jer je u Srbiji u svim industrijskim proizvodima prisutan šećer u ogromnim količinama. Prelivi, sosovi, mleko, grickalice, peciva – sve je puno šećera. Krv u našem organizmu sadrži šest grama šećera. Zamislite onda samo šta se dešava kada popijete konzervu soka koja sadrži 25 grama šećera – objašnjava dr Jakovljević.

On kaže da odrasli koji konzumiraju manje šećera imaju manju telesnu težinu i da povećanje unosa šećera kroz hranu utiče na povećanje težine. Osim toga, deca koja unose najviše zaslađenih napitaka podložnija su višku kilograma i gojaznosti nego deca koja retko konzumiraju zaslađene napitke.

– Najbolje je izbegavati industrijsku hranu, ali i povećati svest građana da prepoznaju sakrivene šećere u istoj toj hrani – savetuje dr Jakovljević.
 
Raspoloženje

Šećer u velikoj meri može da doprinese poremećajima raspoloženja, poput anksioznosti (napetosti) i depresije. Poznat je termin „sugar blues” (šećerna tuga), jer šećer može da dovede do stalnih promena, skokova i padova, raspoloženja i osećanja. Uz to, prekomeran unos šećera može da izazove stres i „maglu” u mozgu, odnosno probleme sa jasnoćom mišljenja.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Samo šest kašičica šećera dnevno dovoljne su količine koje tokom dana treba da unesemo putem hrane i pića, najnovija je preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Nova preporuka je da šećer bude izvor pet odsto energije u odnosu na dosadašnjih 10 odsto, što odgovara količini od oko 25 grama šećera dnevno ili šest kašičica.

Pod ovim šećerima podrazumevaju se monosaharidi (poput glukoze i fruktoze) i disaharidi (saharoza), koje proizvođači, kuvari i potrošači dodaju hrani i piću, kao i šećere prirodno prisutne u medu, sirupima, voćnim sokovima i koncentratima voćnih sokova.

– Imamo čvrste dokaze da smanjenje unosa slobodnih šećera na manje od 10 odsto ukupnog unosa energije smanjuje rizik od viška kilograma, gojaznosti i karijesa. Odgovarajuća promena politike biće od ključnog značaja ukoliko države nameravaju da ispune obavezu i samim tim smanje stopu obolevanja od ovih bolesti – kaže dr Frančesko Branka, direktor Odeljenja Ishrane za zdravlje i razvoj SZO.
 

Smernice SZO se ne odnose na šećer u svežem voću i povrću, niti na šećer prirodno prisutan u mleku, zato što nisu zabeleženi dokazi o negativnim posledicama konzumiranja tih šećera. Šećeri koje danas konzumiramo uglavnom su sakriveni u prerađenim namirnicama koje obično ne doživljavamo kao slatkiše. Na primer, kašika kečapa sadrži jednu kašičicu šećera, dok konzerva gaziranog pića ima čak 10 kašičica.

Unos slobodnih šećera u svetu varira u zavisnosti od starosti, okruženja i države. U Evropi odrasli uzimaju između sedam i osam odsto šećera dnevno (Mađarska i Norveška), dok u Španiji i Velikoj Britaniji odrasli uzimaju daleko više, čak 16 do 17 odsto šećera. Deca unose mnogo više, pa i do 12 odsto dnevno, kao na primer u Danskoj, Sloveniji i Švedskoj, dok u Portugalu mališani pojedu i više od 25 odsto šećera.

Dr Branko Jakovljavić, specijalista za ishranu u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da se u Srbiji šećer unosi u velikim količinama, ali da dosad nije rađena nijedan ozbiljnija studija o tome.

– I ta preporuka o unosu pet odsto šećera dnevno za nas je velika, jer je u Srbiji u svim industrijskim proizvodima prisutan šećer u ogromnim količinama. Prelivi, sosovi, mleko, grickalice, peciva – sve je puno šećera. Krv u našem organizmu sadrži šest grama šećera. Zamislite onda samo šta se dešava kada popijete konzervu soka koja sadrži 25 grama šećera – objašnjava dr Jakovljević.

On kaže da odrasli koji konzumiraju manje šećera imaju manju telesnu težinu i da povećanje unosa šećera kroz hranu utiče na povećanje težine. Osim toga, deca koja unose najviše zaslađenih napitaka podložnija su višku kilograma i gojaznosti nego deca koja retko konzumiraju zaslađene napitke.

– Najbolje je izbegavati industrijsku hranu, ali i povećati svest građana da prepoznaju sakrivene šećere u istoj toj hrani – savetuje dr Jakovljević.
 
Raspoloženje

Šećer u velikoj meri može da doprinese poremećajima raspoloženja, poput anksioznosti (napetosti) i depresije. Poznat je termin „sugar blues” (šećerna tuga), jer šećer može da dovede do stalnih promena, skokova i padova, raspoloženja i osećanja. Uz to, prekomeran unos šećera može da izazove stres i „maglu” u mozgu, odnosno probleme sa jasnoćom mišljenja.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Sreda, 06.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije