Masnoća ima sjajan ukus, drži nas u životu i daje osećaj da smo siti. Obrano mleko, jogurt s manje masnoće ili niskokalorične zamene za sir nemaju sposobnost da zadovolje apetit. Ukratko: ne jedete li dovoljno masnoća, nećete se osećati sito, a ako ste stalno gladni, nastavićete jesti i sve se više debljati.
Zvuči jednostavno, zar ne? Evo, zašto je dve trećine nacije debelo, iako svi žele biti vitki, objašnjava Mail Online.
Prva greška leži u tome što nas pokušaji da jedemo manje dovode do toga da jedemo loše. Otkako su naučnici procenili kalorijske vrednosti komponenti hrane, znamo da ugljeni hidrati i proteini pružaju oko četiri kalorije po gramu, dok masti daju oko devet kalorija. Tako je masnoća postala najveći negativac jer bismo svi hteli puno hrane i malo kalorija.
Svaka osoba koja je stalno na dijeti brojaće kalorije, ali oni uspešni će se držati konzumiranja zdravih masti i koncentrisati se na kontrolu ugljenih hidrata. Takav nam pristup omogućuje da jedemo pravu hranu – stvari za koje su naša tela evoluirala da bi ih konzumirala. Naša je planeta osigurala sve potrebne hranjive materije u prirodnoj hrani oko nas: izbegavate li jaja zbog prerađenih žitarica za doručak ili odrezak zamenjujete sendvičem punim aditiva, te kalorije neće puno koristiti vašem zdravlju. Ne čudi stoga studija sprovedena među 11.000 male dece koja je utvrdila da će dvogodišnjaci koji piju punomasno mleko manje verovatno biti debeli ili gojazni s četiri godine u odnosu na svoje vršnjake koji piju obrano mleko.
Zaključuje se da razlog leži u jednostavnoj činjenici da se deca koja piju punomasno duže osećaju siti, pa jedu manje drugih namirnica, iz tog mleka dobijaju hranjive materije koje su im potrebne, pa ne traže drugu hranu da bi popunili nutritivnu prazninu.
Punomasni mlečni proizvodi važan su izvor vitamina topivih u mastima A, D, E i K, mleko je veliki izvor kalcijuma i fosfora, minerala koji s vitaminom D održavaju zdravlje kostiju.
Pojam topivi u masnoći znači da ovi vitamini moraju biti dostavljeni u ili s mastima kako bi te hranjive materije bile dostupne organizmu. To je razlog zašto priroda pametno vitamine topive u masti stavlja u hranu koja sadrži masnoće. Isvremeno, čovek uklanja masnoće kako bi stvorio obrano mleko i tako glupo uklonio mehanizam isporuke hranjivih materija.
U današnje vreme unosimo male količine vitamina D koji je tako bitan za naše zdravlje. Zdravstveni radnici čak primećuju povratak rahitisa kod dece u 21. veku, zahvaljujući našoj ludosti da demoniziramo masnoće, holesterol i sunce – tri najvažnije stvari koje naše telo treba da bi imalo vitamin D.
Uklanjanje masnoća u mlečnim proizvodima je samo po sebi dovoljno loše. Ponekad to rade sami proizvođači i tako dobijamo obrano mleko, a ponekad čine još goru stvar – uklanjaju hranjive masnoće, a izgubljeni ukus nadoknađuju šećerom. Jogurti su najveće žrtve ovakve prakse: low fat jogurti zapravo su kalorična bomba.
Od svih zabluda o hrani koji danas postoje, najviše je ljudima naštetio mit da vas masnoće čine masnima. Danas jedemo više ugljenih hidrata i manje masnoća, a rezultat je porazan – sve smo deblji i manje zdravi.
Kad bismo se vratili na pravu hranu – punomasno mleko, meso i dva komada povrća kako su se hranile generacije pre nas, možda bismo bili vitkiji u struku.
Jedite, dakle, pravu hranu. To znači prave mlečne proizvode: ne onaj topljeni sir koji izgleda kao plastika nego masni, bogati brie.
Ne treba vam ona zaslađena i veštački obojena stvar u lončiću koja se prodaje pod nazivom low fat jogurt, nego običan, prirodni jogurt bogat hranjivim materijama u kojem kašika, kad je zabodete u lončić, stoji uspravno.
Komentari (0)