Autizam je spektar poremećaja za koji se procenjuje da pogađa jednog od 60 ljudi na planeti. Za sada se zna da za njegov nastanak mogu da se ”okrive” i genetske predispozicije i dejstvo okoline. Iako rasprostranjen, o mehanizmima njegovog nastanka nauka malo zna. Kako bi se ta situacija promenila, naučnici su pribegli proučavanju matičnih ćelija.
Genetski aspekti autizma su se do sada najčešće proučavali. Otkrivene su tačne mutacije koje dovode do pojavljivanja poremećaja. Međutim, te mutacije se pronalaze kod samo oko 2% pacijenata. Drugi pristup je bio biološki – ustanovljeno je da ljudi sa autizmom imaju mozak koji je veći od uobičajenog. Međutim, i ta promena se videla kod samo petine pogođenih.
Da li će medicina uskoro pronaći “lek” za autizam?
Novi pristup istraživanja počinje biologijom, da bi se kasnije oslonio na genetiku. Iz kože ljudi sa autizmom uzimane su matične ćelije, koje su kasnije pretvorene u minijaturne mozgove. Takođe su uzete matične ćelije i njihovih očeva koji nemaju autizam, zbog poređenja. Te ćelije se pretvaraju u organe koji simuliraju rani razvoj fetusa.
Nakon mesec dana razvoja minijaturnih mozgova, naučnici su ustanovili da postoji razlika u broju neurona koji ublažavaju signale u mozgu i onih koji ih sprovode. Ovo se dogodilo zbog toga što su geni koji su odgovorni za stvaranje inhibitornih neurona preizraženi, a oni koji stvaraju neurone koji provode signal nisu bili podložni nikakvim uticajima.
Sputavanjem jednog jedinog gena koji je preizražen, naučnici su uspeli da isprave ovu neravnotežu – što je obećavajuće otkriće koje bi moglo da dovede do proboja novih terapijskih metoda za autizam.
Iako studija nije savršena, jer su u pitanju minijaturni organi za koje istraživači ne znaju kako će se ponašati u daljem razvoju, ovo otkriće je značajan korak u istraživanju autizma. Autori planiraju da nastave da proučavaju mutacije gena i faktore koji su doveli do njih.
Komentari (0)