Najnovija naučna istraživanja pokazala su da maslinovo ulje sadrži isto jedinjenje kao i lek "brufen", odnosno "ibuprofen", što znači da bi dnevna doza maslinovog ulja mogla da pomogne kod reumatičnih i srčanih oboljenja.
Prema rečima dr Garija Bičama sa Univerziteta u Filadelfiji, ta ideja javila se prilikom razmatranja osećaja koji se javlja kada se popije "ibuprofen" – ništa se ne dešava dok je lek u ustima, ali čim se proguta, on "sprži" grlo.
Ispostavilo se da maslinovo ulje radi istu stvar – "sprži" grlo i to na istom mestu kao i "brufen" i zato su lekari posumnjali da postoji ista farmakološka supstanca u ulju i leku.
Sumnja dr Bičama potvrdila se i tokom naučnih istraživanja, tako da je otkriven identični sastojak u "brufenu" i u maslinovom ulju.
Međutim, veoma je važno i o kom maslinovom ulju je reč jer, prema Bičamovom mišljenju, najbolje je ono ulje koje se dobija prvim ceđenjem. S druge strane, kada se maslinovo ulje koristi prilikom kuvanja, onda se efekat bitne supstance u njemu smanjuje.
Većina ljudi, međutim, i to uglavnom na Mediteranu, koristi maslinovo ulje za salate i povrće, dakle, koristi ga sirovo, što znači da se ostvaruje pun efekat.
Doktor Bičam takođe smatra da je količina maslinovog ulja koju svakodnevno upotrebljavaju ljudi na Mediteranu jednaka dozi od jedne pilule aspirina za decu i to svakako ima pozitivne efekte po zdravlje, posebno kada je reč o srčanim i drugim kardiovaskularnim oboljenjima.
Korišćenje maslinovog ulja datira još oko 5.000 godina pre nove ere u oblasti Egipta i Mediterana, a 60-tih godina ovoga veka utvrđeno je da Grci koji konzumiraju velike količine soli i masnoća, ali i dosta voća i povrća žive duže od Japanaca, koji u ishrani koriste mnogo soli, ali jedu hranu koja ima manje masnoća i namirnica biljnog porekla.
Stručnjaci su utvrdili da Grci žive duže jer ređe oboljevaju od moždanog i srčanog udara, raka creva, oboljenja kardiovaskularnog sistema, a naučnici su, takođe, primetili da ljudi koji žive na selu širom Mediterana retko oboljevaju od srčanih bolesti bez obzira što unose veće količine monosaturisanih masnoća poreklom od maslinovog ulja, koje čini glavni sastavni deo njihove ishrane.
Korisno dejstvo maslinovog ulja na zdravlje potiče od visokog sadržaja monosaturisanih masnih kiselina i visoke koncentracije antioksidativnih supstanci.
Studije su pokazale da maslinovo ulje štiti od oboljenja srca tako što kontroliše nivo LDL (lošeg) holesterola i podiže nivo HDL (dobrog) holesterola, zahvaljujući monosaturisanim masnim kiselinama.
Ljudi koji uzimaju 25 mililitra, što je dve kafene kašičice maslinovog ulja dnevno, tokom jedne nedelje pokazuju značajno smanjenje LDL holesterola i povećanu koncentraciju antioksidanasa, specijalno fenola u krvi.
Neprerađeno maslinovo ulje sadrži i viši nivo antioksidanasa, pre svega vitamina E i fenola u odnosu na prerađena maslinova ulja.
Maslinovo ulje se lako vari i ima zaštitnu ulogu na digestivni trakt, pomaže kod gastritisa i čira i podstiče sekreciju žuči i pankreasa, što utiče na smanjenje mogućnosti za formiranje kamena u žučnoj kesi.
Monosaturisane masnoće imaju istu kalorijsku vrednost kao i druge masnoće – oko 37 kilodžula po gramu, ali se kalorije koje potiču od maslinovog ulja drugačije raspoređuju.
Poređene su dve grupe ljudi koje su pokušavale da izgube višak kilograma, pri čemu je jedna grupa pratila mediteranski način ishrane i gubila ravnomerno višak kilograma, dok je druga grupa ljudi sledila dijetu sa smanjenim unosom masnoća i povećanim unosom ugljenih hidrata, što je rezultiralo gubljenjem sala samo sa donjih delova tela.
Maslinovo ulje ima i druga blagotvorna dejstva na zdravlje kao što je smanjeni rizik od oboljevanja od raka dojke i debelog creva, smanjeni rizik od dijabetesa i odloženu pojavu komplikacija kod dijabetičara koji su insulinski zavisnici.
Komentari (0)