Kako izgleda posteljica nakon porođaja?

Stručno oko pregledaće posteljicu i iz nje zaključiti svašta – o zdravlju majke i bebe, o vremenu trajanja trudnoće, stanju posteljice koje se može iščitati iz njenog oblika i konzistencije, postojanje ugrušaka, krvarenja ili drugih neuobičajenih stvari. Obično je posteljica velika oko 22 cm u prečniku, debela oko 2-2,5 cm i teška oko 500 g. 

A ukoliko vas zanima, možete se unapred dogovoriti i za naprednije testove koji će otkriti eventualne bolesti i infekcije. Zatim treba pregledati i ovojnice, tj. vodenjak – njegovu boju, sjajnost i miris. Ako je beba imala neku komplikaciju, kao zastoj u rastu ili infekciju, posteljica može biti poslata u laboratoriju na određene analize da bi se saznao uzrok problema.

Ženino telo posteljicu izbacuje poslednju, najčešće brzo nakon porođaja, što se naziva i treća faza trudova, a najkasnije otprilike pola sata nakon što je beba već izašla. 

Za vreme carskog reza posteljica se takođe vadi poslednja te se pre zatvaranja trbušne šupljine i šivanja materice pomno pregleda kako bi se ustanovilo da je izvađena u celosti. 

Lekari i pre vaganja bebe mogu tačno proceniti kolika je ona, i to prema amnionskoj vrećici u posteljici čija veličina odgovara veličini bebe. To je bio prostor u kom je beba boravila. 

Pregled posteljice uključuje njenu unutrašnjost kao i spoljašnje delove, poznate kao majčinska strana posteljice jer je dolazila s majčine strane. Posteljica je u majci bila spojena sa zidom materice. U tom delu mogu da se primete režnjevi i on se posebno pregleda, da bi se utvrdilo da nije negde popucao i deo ostao u materici. Pregled takođe obuhvata i stanje kalcifikacije koja je obično pokazatelj starenja. 

Strana posteljice u kojoj je boravila beba mnogo je mekši i nežniji od njegovog spoljašnjeg, majčinskog dela. Ono na šta lekari ili babica prilikom pregleda bebine strane obraćaju posebnu pažnju jeste deo gde je posteljica spojena s pupčanom vrpcom. Normalna posteljica sa pupčanom vrpcom je spojena u sredini, a ne po strani ili u membranama. 

Isto će tako dobro proveriti i stanje pupčane vrpce te izbrojati žile u njoj. Normalna pupčana vrpca trebala bi imati dve arterije i venu, obično je duga oko 55-60 cm, prečnika dva do dva i po cm, a zanimljivo je kako se priroda pobrinula za dužinu pupčane vrpce. 

Ona je naime dovoljno duga da se dete nakon porođaja podoji dok posteljica još nije ni izašla što je dobro jer se prvim podojem izlučuje hormon oksitocin koji podstiče kontrakcije te se i posteljica tako mnogo lakše i prirodnije izbacuje. 

Nekome je i sama pomisao na ovu fotografiju jako gadljiva i možda uopšte ni ne želite da je gledate, ali posteljica je organ bez kojeg nikoga od nas ne bi bilo.

U njenu slavu i zbog njene važnosti jedna australijska babica fotografiše bebe dok su još spojene pupčanom vrpcom sa posteljicom. Fotografije su predivne i na neki način predstavljaju dobar deo tradicije koji se u pojedinim delovima sveta smatraju normalnim veličajući je. 

Tako na primer Maori, kako je objasnila uz ovu fotografiju njena autorka Emma Jean Nolan, nakon rođenja deteta i posteljicu i pupčanu vrpcu zajedno ukopaju natrag u tlo, kao simbol večne povezanosti života, a onaj čija je posteljica vraćena zemlji postaje njen čuvar i dužan je brinuti za planet na kojem je rođen.

Zanimljivo je i to da Maori posteljicu koja nas hrani dok smo još nerođena bića zovu “whenua”, što je istovremeno i naziv za zemlju. Pupčana vrpca je “pito” i predstavlja vezu između nas i Majke Zemlje.