Kada žena napuni 30 godina, a još se nije ostvarila kao majka, njen strah i pritisak okoline počinju da rastu. Iako ima posao koji voli i bogat društveni život, posle 35. godine, sve je manje suštinski srećna. Budi se i leže sa mislima o roditeljstvu, a porodica i prijatelji joj samo otežavaju, dok je osuđuju ili sažaljevaju. Možda ima partnera, ali ne može da ostane trudna… Možda je sama, pa nema s kim da se ostvari u ulozi majke…
Priča je mnogo, navodi Ivana Kuzmanović, savetnik za lični razvoj i autor najčitanije knjige kod nas u oblasti popularne psihologije “Od kako sam se zavolela – VOLIM”, kao i još pet bestselera na temu ljubavi, emocionalnog i duhovnog sazrevanja. Sagovornica “Života plus” je po obrazovanju pravnik, ali se bavi psihoterapijom, poznaje ajurvedu, majstor je reikija i učitelj meditacije. Ipak, za ovu temu joj je glavna “kvalifikacija” majčinstvo u petoj deceniji. U 46. godini je rodila sina, pošto je zatrudnela asistiranom oplodnjom na klinici u Pragu. Kroz svoje iskustvo, pokušala je da rasvetli dileme i brige žena, koje su već u “ozbiljnim” godinama, a nisu postale majke.
.jpg)
– Kod mnogih žena je prisutan i veliki strah od te vrste odgovornosti. S jedne strane žele da se ostvare kao majke, ali ih podsvest blokira – naglašava Ivana. – Posle 30. godine tom podsvesnom strahu pridružuje se još jedan, svesni, koji prerasta u paniku, grč, prisilu, pa put ka realizaciji postaje još trnovitiji. Pritisak okoline pojačava paniku i izaziva bes i želju da se na njega odgovori inatom.
Ona naglašava i prisustvo osećaja krivice da smo izneverili očekivanja, da roditelji pate, da smo manje vredni, dok su drugi srećniji i bolji.
– Sve su ovo spontane reakcije, emocije, misli, stanja. Kao i mnoge druge nefunkcionalne pojave u našem sistemu verovanja i reagovanja, treba ih proveriti, artikulisati i staviti u kontekst. Ako se otrgnemo stihiji i inerciji, posvetimo pažnju stvarnim osećanjima, suočimo sa strahovima i pronađemo utočište unutar sebe, pojavljuju se funkcionalnija rešenja. Ona pomažu da zastarela ideja o “biološkom časovniku” kapitulira pred savremenim iskustvima i mogućnostima.
* Kako je izgledao vaš put do majčinstva, koliko je bilo uspona i padova?
– Vera u uspeh je ono što me je dovodilo do cilja. Ponekad sam se predavala i prepuštala isključivo Božjoj volji, ali verujući još snažnije. Veliko poverenje poklanjala sam alternativnim metodama. Jednom sam pet meseci bila na strogom režimu, koji je uključivao ne samo post već i dane potpunog gladovanja, kupki, tinktura, masaža, duhovnih vežbi. Putovala sam daleko kako bih se podvrgla isceliteljstvu energijom. I to je trajalo četiri godine. Bilo je perioda kada sam postajala iscrpljena, bilo je trenutaka kada sam od same sebe morala da krijem ljubomoru što je neka druga trudna, a ne ja. U psihološkom smislu mi je bila najvažnija bezmerna ljubav i podrška partnera, njegova predanost zajedničkom cilju iako je on već bio otac dvoje divne dece. Nikada nisam osetila ni pomislila da mu nešto od onoga što činimo pada teško, da mu je neprijatno, nelagodno.
* Mnoge žene, posebno pod uticajem hormona, mogu da klonu duhom, izgube volju. Kako da pomognu sebi, da se to ne dogodi?
– Život žena se vazda vrti oko hormona. Ili smo u pms-u ili u ovulaciji ili u klimaksu, a još kada se dodaju hormoni za podršku začeću, onda je jasno da je potrebna ogromna snaga, ljubav, želja i volja. Žena bi trebalo da bude posebno tretirana u svim tim, nimalo lakim životnim fazama. Ali, mnogo toga možemo da uradimo same. Kroz rad na sebi, ishranu, vežbe, osvešćivanje, pronalaženje uporišta i enormne snage upravo u tom božjem daru – da smo sposobne da iz sebe izrodimo život. Koliko smo krhke, ranjive i slabe, proporcionalno smo moćne, snažne, nesalomive.
* Koje su prednosti, a koje mane roditeljstva u petoj deceniji?
– Kako je sve relativno i individualno, fokusiraću se na lično iskustvo. Dete traži veliku posvećenost, a ja sam imala bogat život i baš ničega nisam ostala željna. Vreme i trud koji sam ulagala u lične procese, rad na sebi, razvoj i sazrevanje donelo mi je samosvest, unutrašnji sklad, fleksibilnost, širinu, zahvalnost. Čekajući na ostvarenje želje da postanem majka, mnogo sam saznala, i naučila o roditeljstvu, a zatim se priključila edukaciji prirodnog roditeljstva Tomislava Kuljiša. Mladima je svakako lakše da provedu noć bez sna ili izdrže fizičke napore. Manjak informacija, znanja ili iskustva može da utiče na odsustvo straha, tako da su mlade majke često opuštenije, bezbrižnije, spontanije, vedrije. Tu su onda i mlade bake koje su uvek spremne da pomognu. Meni je, na primer, neprospavana noć veliki izazov u ovim godinama, a do pre nekoliko meseci nisam “vezala” više od tri sata sna, niti sam do danas bila u mogućnosti da se na 24 sata odvojim od sina.
* Šta savetujete ženama koje su odlučne u borbi da postanu majke?
– Ako zaista želite da postanete roditelj, to ćete sigurno i postati. Načina je mnogo, starosne granice ne postoje. One su plod uverenja, zastarelih ideja, neznanja, straha. Već sada se ponašajte kao da ste mama. Budite odgovorni svesni, nežni i savesni. I to primenjujte na svom unutrašnjem detetu, koje je željno svega toga. Zaštitite se od pritiska okoline, jer sreća deteta započinje mnogo pre začeća i vaš spokoj i duševni mir su od ključnog značaja. Radite na sebi svakodnevno, negujte veru, poverenje u život, povežite se sa božanskom prirodom u sebi. Podelite sa partnerom sve što osećate, činite, mislite, budite u svemu zajedno, detoksikujte telo, hranite se zdravo, napustite sve ono što vas u malim dozama, ali svakodnevno odvlači od prirodnog i zdravog roditeljstva – savetuje Ivana Kuzmanović, koja organizuje i “Susrete po meri srca”, gde se razgovora o ljubavi, a odgovori na brojna pitanja dobijaju na licu mesta od predavača.
Komentari (0)