Naše telo sadrži gotovo 60 posto vode, ali čim se temperatura podigne pokušava se ohladiti znojenjem. Preterano znojenje može dovesti do opasnosti, posebno kod dece. Gubitkom vode i soli u opasnost se dovodi normalna funkcija krvi i drugih telesnih tečnosti kao i održavanje normalnog krvnog pritiska. Osim tečnosti gubitkom soli nedostaju nam nužni elektroliti.
Povećanim mokrenjem, povraćanjem, prolivom, znojenjem pa čak i izdisanjem iz pluća tokom normalnog disanja gubi se voda.
Zašto nam sve treba voda?
Naše telo sadrži gotovo 60% vode, a samo mozak sadrži oko 85 vode. Zbog toga je ispijanje šest do osam čaša vode na dan nužno za normalno funkcionisanje organa. Ako bi izgubili samo 10 posto telesne tečnosti ne bi mogli stajati, a kamoli hodati.
Tokom napornog fizičkog rada gubi se dosta vode no čak i lagani posao u bašti, hodanje ili vožnja na biciklu mogu rezultirati značajnim gubitkom tečnosti i to u vrlo kratkom roku. Ovo se značajno povećava ukoliko je klima topla i vlažna.
Opasnost za najmlađe
Bebe i mala deca uticaj vrućine 
osećaju ozbiljnije nego odrasli. Naročito je opasno ukoliko se nalaze u automobilu jer se u vozilu temperatura brzo povećava. Ostaviti dete čak i na par minuta u automobilu ukazuje na krajnji nemar jer time doslovno ugrožavate život najmlađih. Nikad ne ostavljate dete u parkiranom automobilu.
Najveći rizik od dehidracije imaju bebe mlađe od godinu dana, posebno ukoliko pate od proliva ili povraćaju.
Stepeni dehidracije:
Rani stepeni dehidracije uglavnom su bez simptoma no možda osećate suvoću usta ili žeđ. Pri blagoj dehidraciji može doći do suve, tople kože, vrtoglavice ili grčeva u rukama i nogama. S većom dehidracijom dolazi i do:
– zajapurenosti lica
– ubrzanog pulsa
– tamnožutog urina
– manje količine urina nego je to normalno
– upalih očiju
– kod dece može doći do ulegnuća fontanele
– koža gubi elastičnost i ne vraća se brzo na normalnu poziciju nakon što je dotaknemo
– nervoza i umor
– iracionalno ponašanje
– izostanak suza prilikom plakanja
Ako ste u društvu osobe, posebno deteta, koja odjednom postane nesuvisla ili slaba zbog vrućine brzo je sklonite u hlad. Nadoknadite izgubljenu tečnost hladnom vodom i ohladite je hladnim tušem. Potražite lekarsku pomoć ako dođe do pogoršanja simptoma ili traju duže od sata.
Ukoliko neko ima suhu kožu, crvenu kožu, brz puls, izgleda zbunjeno ili u delirijumu ili se oseća jako vruće pred vama je osoba koja treba hitnu medicinsku pomoć. Vi joj pružite prvu pomoć kao što je prethodno navedeno. U krajnje ozbiljnim slučajevima dehidracija može izazvati šok i smrt.
Kako izbeći dehidraciju u vrućim danima?
Često pijte vodu, i to pre nego ožednite. S druge strane ne zaboravite da gazirani sokovi, kafa i alkohol nisu nadoknada za vodu. Iako sadrže vodu u sebi mogu imati i materije koje uzrokuju dehidraciju.
Svakih pola sata trebate piti najmanje malo više od jedne šoljice vode. Pola sata prije nego se upustite u aktivnosti poput rada u bašti ili sporta popijte barem šoljicu i po vode. I tako svakih pola sata.
Ostale mere prevencije:
– izbegavajte direktno izlaganje suncu u periodu od 10 do 16 sati
– mažite se kremama i nosite šešir koji pokriva celo lice i vrat. Opekotine ometaju normalno hlađenje.
– nosite tanku prozračnu odeću koja omogućava dobru ventilaciju
– prepoznajte znakove dehidracije i odmah preduzmite protivmere
Komentari (0)