Kako i kada početi sa učenjem ENGLESKOG jezika?

Foto: Milena Magdić 
 

Prednosti bilingvalizma su brojne. Pored očigledne sposobnosti komunikacije, bilingvalne osobe imaju razvijeniju sposobnost rešavanja matematičkih i logičkih zadataka, jaču koncentraciju, lakše uče svaki sledeći jezik, a kasnije u životu bilingvalni mozak je manje sklon demenciji. Imajući sve to u vidu, pojedini roditelji odlučuju da od prvog dana podižu bilingvalno dete. U porodicama gde je drugom roditelju strani jezik maternji, ili u porodicama koje žive u inostranstvu uspeh neće izostati – dete će prirodno usvojiti oba jezika: u prvom slučaju jednim jezikom će komunicirati sa jednim, a drugim jezikom sa drugim roditeljem, a u drugom slučaju vezaće jezik za sredinu (kod kuće će govoriti maternji, a u vrtiću ili školi jezik zemlje u kojoj odrasta). Međutim, ukoliko veštački pravimo bilingvalno okruženje (na primer u porodici koja živi u Srbiji mama, kojoj je srpski maternji jezik, komunicira sa detetom na engleskom od prvog dana, a svi ostali na srpskom), uspeh nije zagarantovan. Štaviše, logopedi su naročito protiv ovog pristupa. Da bi takav poduhvat uspeo i što je još važnije da ne bi usporio detetov razvoj, neophodno je da mama zaista vlada tim drugim jezikom na nivou izvornih govornika, i da bude dosledna (da se uvek, bez izuzetaka, obraća detetu na engleskom, dakle i van kuće, u svakoj situaciji, što može biti veoma izazovno u trenutku kada, recimo, dete treba utešiti). 

Lingvisti tvrde da kao što su prve godine ključne za maternji jezik, isto tako postoji i uzrast nakon kog je usvajanje drugog jezika otežano. Pritom, različite su granice za različite oblasti jezika, pa je za izgovor važno početi pre šeste godine, za vokabular pre desete, a za gramatiku pre dvanaeste godine. No, nije nemoguće ovladati jezikom i u kasnijoj dobi, ali je usvajanje jezika u detinjstvu preduslov za vladanje jezikom na nivou izvornih govornika. Sa druge strane, ako se jezik usvojen u prvim godinama kasnije ne nadograđuje na adekvatan način, fluentnost poput one kod izvornih govornika će lako izostati, stoga je jednako važno i nakon kritičnog perioda biti izložen odgovarajućim sadržajima i primenjivati stručne metode u učenju stranog jezika.

Važno je istaći da deca u predškolskom uzrastu ne uče, već usvajaju jezik, na isti način kao i maternji, a uostalom kao i sve druge sposobnosti. Isto kao što ne učite dete da hoda govoreći mu: ”Pruži jednu nogu, pa sad drugu,” besmisleno bi bilo reći mu da sedi, sluša i pamti izolovane reči. Deca se razvijaju u kontekstu odnosa između svega što ih okružuje, pa ni učenje jezika ne sme biti odvojeno od drugih oblasti učenja i razvoja. Ono što je ključno je da deca budu izložena jeziku, u odgovarajućem kontekstu. Potrebno im je da ga slušaju u značajnim količinama kako bi kasnije mogli da ga govore. Dvogodišnjaci možda neće moći da izgovore reč, ali su njihove uši otvorene novim zvukovima i melodiji jezika.

Kontekst u kom će dete usvajati jezik mora biti smislen, detetu zanimljiv i motivišući. Da li će roditelji stvaranje tog konteksta prepustiti nastavnicima jezika u školama ili se sami baviti tim, proceniće na osnovu svog vladanja jezikom. Međutim, s obzirom da se deca u najmlađem uzrastu najprijatnije osećaju u poznatom okruženju, dakle u svom domu, šteta je ne iskorititi toliko dobrih, svakodnevnih prilika, jer svaka aktivnost sa detetom može imati i dodatni cilj – usvajanje jezika. 

Od najjednostavnijeg – mahanje uz pozdrav ”hi” pri susretu ili ”bye” pri rastanku. Zatim, mogu se uključiti pesmice, i to one najprostije, u kojima se stihovi ponavljaju, a koje podrazumevaju pokret i pokazivanje predmeta, delova tela i slično (npr. ”Finger family” a kasnije ”Head and shoulders”). Dalje, uvedite jednostavne instrukcije uz pokazivanje rukom tako da dete razume tačno šta se od njega zahteva (npr. ”Close the door” ako stojite pored otvorenih vrata, ”Give me the ball” uz pokazivanje na loptu i slično). Veoma je važno da pohvalite dete kada ispuni zadatak, najpre na maternjem jeziku, uz osmeh, a onda i na engleskom, ohrabrujućim tonom. Ako se izgrate kockama na podu, to recimo može biti prilika da učite boje: dodajući detetu kocke možete istaći: ”This is red”, ”This is blue”… Ako dete ponovi, pohvalite ga, ali ako ne ponavlja za vama, ne forsirajte. Deca upijaju mnogo više nego što izgleda. Uvek će ono što razumeju značajno nadmašivati ono što produkuju. Neki sledeći put iznenadiće vas kad sami podignu plavu kocku i izgovore: ”Blue”. Isto koliko je važno pohvaliti ih, važno je ne prekorevati ih zbog grešaka. Ako dete podigne plavu kocku, a kaže: ”Red”, na vama je samo da klimnete glavom, podignete istu kocku i opet ohrabrunućim tonom kažete: ”Blue”.

Foto: Milena Magdić
 

Ukoliko iz bilo kog razloga sačekate polazak u školu, nema razloga za brigu. Za razliku od Francuza ili Kineza, na primer, imamo tu sreću da nam je položaj govornih organa pri izgovaranju većine glasova sličan engleskom, pa nema bojazni od akcenta pod uticajem maternjeg jezika. Što se gramatike i vokabulara tiče, u odgovarajućim uslovima i odgovarajućim metodama usvajaju se i nakon polaska u osnovnu školu.
 

Autorka ovog teksta je Milena Magdić profesorka engleskog jezika. Njen blog O čemu ćutim možete naći klikom na OVDE.