Kako funkcioniše bebi frendli program?

Bebi frendli program u svetu se primenjuje od 1991. godine, a pokrenuli su ga Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Unicef. U našoj zemlji prva ustanova koja je pokrenula ovaj program jeste novosadsko porodilište ”Betanija”. Cilj programa jeste promocija, zaštita i podrška dojenju. On podrazumeva i rano stavljanje bebe na dojku majke, stalni boravak bebe uz majku i podoje kada je beba gladna. U svetu, ali i u većini porodilišta kod nas ovaj program mora da funkcioniše po određenim pravilima.

Čim se beba rodi odnosno žena porodi trebalo bi da se ostvari direktan kontakt između majke i novorođenčeta (koža na kožu). Beba se ne kupa, a upravo spajanje kože na kožu štiti novorođenče od raznih infekcija. Ukoliko je porođaj prošao bez problema, prvih pola sata nakon porođaja trebalo bi da prvi put podojite vašu bebu. Vi i vaša beba trebalo bi da budete smeštene u istu sobu, ali bi takođe na vaš poziv zbog umora trebalo da dođe medicinska sestra koja je dužna da se brine o bebi nekoliko sati u toku dana i noći. U okviru programa medicinske sestre su u obavezi da vam pomognu oko dojenja na svaki bebin zahtev. Dužne su da vam pomognu kod učenja pravilne tehnike izmlazanja mleka.

Da bi porodilište u kojem se porađate uopšte moglo da radi po ovom sistemu, moraju da se ispoštuju  pravila rada koja su ustanovljena u SZO. To podrazumeva zabranu podele besplatnih uzoraka adaptiranog mleka i hranjenje beba na flašicu. Takođe u ustanovi bi trebalo da se promoviše deset koraka koji podržavaju uspešno dojenje.

Svako porodilište ili zdravstvena ustanova dužna je da istakne program unapređenja i podrške dojenju. O tome bi trebalo redovno da informišu pacijentkinje i zaposlene. U ustanovama koje su prihvatile ovaj metod, osoblje bi trebalo da bude obučeno za primenu programa. Trebalo bi upoznati trudnice sa prednostima dojenja i načinima uspešnog uspostavljanja i održavanja laktacije. Medicinsko osoblje je dužno da pomogne majkama u dojenju u roku od pola sata po rođenju deteta. Trebalo bi pokazati majkama kako da doje i kako da održe laktaciju, čak i u slučajevima kada ih iz nekog razloga razdvajaju sa odojčetom. U okviru bebi frendli programa ne preporučuje se davanje nikakve hrane ili tečnosti osim majčinog mleka, izuzev u slučajevima kada to preporuči doktor. Prednost bebi frendli programa jeste ta što je majkama omogućeno da 24 sata budu u sobi sa svojom bebom i što mogu da doje kad god to beba poželi. U okviru programa isključene su flašice i cucle.

Bebi frendli je idealan za žene koje se porode prirodnim putem sa što manje lekova koji se koriste za izazivanje kontrakcija. Takođe idealan je i za bebe koje nisu imale nikakve komplikacije pri rođenju.  

Najveća prednost je rano ostvarivanje veze između majke i novorođenčeta. Kontakt koža na kožu, čim se beba rodi pomaže majkama da se psihički adaptiraju na novu situaciju. Ovaj kontakt  pomaže da beba dođe u dodir sa maminom kožom, njenim dodirom i mirisom. Bitan je i prvi podoj. Beba se odmah po rođenju ne odvaja od majke već se povećava instinktivna potreba za sisanjem. 

Ovaj program ojačava odnos između majke i deteta, što jača samopouzdanje žene u ulozi  majke. Zdravlje i razvoj bebe dovode se do savršenstva, a čuva se i zdravlje majke. Ekonomski moment je veoma bitan, jer je dojenje najjeftinija investicija za porodicu.

U našoj zemlji se ovaj program primenjuje od 1995. godine, ali prema pričama porodilja kao i prema izveštaju UNICEF-a, Ministarstva zdravlja i nevladinih organizacija ne funkcioniše onako kako je zamišljen. Bebe jesu smeštene u istoj prostoriji sa majkama, ali se ostala pravila retko primenjuju ili se uopšte ne primenjuju. Porodilje se mahom žale na to što su im novorođenčad donesu dva sata posle porođaja kada su one još uvek veoma iscrpljene. Smeta im što se medicinsko osoblje ne ponaša uvek ljubazno, kao i da ne dobijau adekvatnu pomoć iako su bile umorne od porođaja. Mnoge majke su nezadovoljne, jer nisu dobile pravilnu obuku oko dojenja. Međutim, ima i mama koje su bile oduševljene ovim programom. Zadovoljne su bile što su bebe sve vreme pored njih, što doje bebe na njihov zahtev, što su naučile šta treba da rade oko beba pa su spremne došle kući.