Kako detetu reći da treba da smrša, a da ga pritom ne povredite

Gotovo svako peto dete u SAD je gojazno, navodi se u izveštaju Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku iz 2016. godine. Iako se neki stručnjaci razlikuju u mišljenju o tome koliko višak kilograma direktno utiče na zdravlje, Centar za kontrolu bolesti (CDC) navodi neke od mogućih komplikacija uzrokovanih dečjom gojaznošću: povišeni krvni pritisak i holesterol, dijabetes tipa 2, astma, apneja, problemi sa zglobovima i masna jetra. CDC takođe upozorava da se gojazna deca suočavaju s većim rizikom od anksioznosti i depresije, niskog samopoštovanja i nasilja.

Stručnjaci ne preporučuju neposredan razgovor o težini i kilogramima. Umesto toga, razgovarajte s decom o zdravlju, kondiciji i ishrani, rekla je za Today stručnjak za roditeljstvo i razvoj deteta, dr Debora Gilboa.

– Želite da razgovarate o hrani i kondiciji baš kao što učite svoju decu o poslovima i novcu, stvarima koje će morati da znaju kada odrastu – rekla je te dodala: – To bi trebalo učiniti bez obzira na njihovu težinu.

Ako imate gojazno dete koje pohađa vrtić ili školu, jednostavno možete ograničiti njegov izbor hrane, pomno birajući ono što kupujete i ono što mu je dostupno u vašem domu. Umesto da razgovarate o broju na vagi, razgovarajte o sadržaju i kvalitetu izbora hrane i nivou aktivnosti, bez ikakvog isticanja vrednosnog prosuđivanja ili posramljivanja, rekla je Gilboa.

– Usredsredite se na to da želite da njihova tela dobro funkcionišu, da se ne umore ili istroše, kako bi imala energije – rekla je.

Nutricionistkinja iz Njujorka i stručnjak za intuitivnu ishranu Šejna Spens rekla je za Today da ne veruje da je ikada dobra ideja hranu označavati kao „dobru” ili „lošu”. To posebno važi za decu.

– Takvu poruku mogu preneti kad porastu i to bi moglo razviti problematičan odnos s hranom – rekla je.

Umesto toga, ona zagovara podučavanje dece pažljivim ili intuitivnim prehrambenim praksama, kojima odrasli mogu biti uzor čim deca počnu da jedu čvrstu hranu.

– Ono što prvo preporučujem roditeljima je da sednu dok jedu – rekla je Spens. – Mislim da ne shvatamo koliko se u ovoj zemlji oslanjamo na brzu hranu. Znam da svi trčimo uokolo, pa ponekad moramo, ali posebno kada imate decu je jako važno da ih naterate da počnu da stvarno razmišljaju o tome što jedu.

– Puno vremena jedemo samo zato što je prikladno. Zapravo, ne razmišljamo o tome šta unosimo u svoje telo – rekla je Spens. – Na primer, čips je ukusan i fin je kao međuobrok, ali ako o tome ne razmišljate, verovatno ga jedete više nego što biste to obično učinili.

Na primer, ako se vaše dete bavi sportom, naučite ga da razmišlja o tome kako ono što jede pre treninga ili takmičenja utiče na to kako se njegovo telo oseća i kakva će to manifestovati.

Pažljivu ishranu još je važnije osvestiti kod starije dece i tinejdžera, koji će verovatno želeti da jedu dok igraju video-igrice ili provode vreme za računarom, umesto da sednu za sto za svaki međuobrok ili obrok.

Spens je preporučila da i dalje podstičete stariju decu da se usredsrede i „budu prisutna” dok jedu.

Kod starije dece važan je i način na koji govorite o gojaznosti, a važno je i poznavati vlastito dete, te ga osvestiti kako dobija informacije o težini i veličini tela.

Započnite razgovor pitanjima poput „Šta misliš o svom izgledu?”. Tako će razgovor biti neutralan i neosuđujući, a možda saznate da je vaše dete nezadovoljno visinom, a ne brojem na vagi.

Stručnjaci naglašavaju da je važno deci objasniti da im zdravlje mora biti na prvom mestu, bez obzira na oblik i proporcije tela. Zato bi zdrava ishrana i vežbanje trebalo da budu jedan od prioriteta u odgoju vaše dece.

Izvor: Index.hr
 

U Srbiji 10 puta više gojazne dece nego pre 50 godina >>