Poimanje vremena mnogo je teži zadatak nego shvatanje prostora. Međutim, vreme i prostor međusobno su povezani, jer svi predmeti postoje i u prostoru i u vremenu.
Jednogodišnje dete počinje da razume značenje reči ”ovde” i ”tamo”. ”Ovde” je nešto što je dostupno, blizu, a ”tamo” označava nešto što nije baš nadohvat ruke.
U uzrastu od jedne do dve godine mališani shvataju šta znači ”sada”. Ono ”liči” na ”ovde”, a malo kasnije će mu se razjasniti da ”uskoro” liči na ”tamo”, odnosno nedaleko.
Dvogodišnjak se dobro orijentiše u vremenu, ali ne prema utvrđenim vremenskim odrednicima (minut, sat), već prema događajima. Vreme za ustajanje znači da je jutro, večera označava veče, a odlazak u krevet znači da je pao mrak. Zbog toga, ako detetu kažete ”sačekaj malo”, to mu ništa neće značiti, jer za njega čekati znači ništa ne raditi, što je u njegovom slučaju nemoguća misija. Prema tome, detetu se ne treba obraćati vremenskim odrednicama, već rečenicama poput: ”Sada će mama da opere sudove, pa onda idemo u šetnju” ili ”Prvo ćemo da pokupimo igračke, a zatim ćemo da večeramo”.
Dani u nedelji dvogodišnjem detetu ništa ne znače, kao ni sat, dan i mesec. Tek u uzrastu od oko tri godine postaju mu jasni pojmovi kao što su juče, danas i sutra. Pravo vreme za učenje gledanja na sat jeste oko četvrte godine, međutim, tek u uzrastu od sedam godina mališan stiče pravi osećaj za vreme.
Deca predškolskog uzrasta orijentišu se u vremenu na osnovu svakodnevnih pokazatelja i prirodnih pojava, pa tako ”jutro” označava svetlost, izlazak sunca, dan, a ”veče” zalazak sunca, mrak.
Deca dugo ne razumeju objektivno kretanje vremena
Ipak, mališani dugo ne razumeju objektivno kretanje vremena, koje je nezavisno od nas, te zbog toga često pravilno koriste reči da odrede vreme, ali zapravo ne razumeju njihovo pravo značenje.
Najbrže shvataju pojam sadašnjeg vremena, dok im je najkomplikovanije da shvate davno prošlo vreme. Da bi mu postalo jasnije kako vreme teče, igrajte s njim jednostavnu igru. Zamislite određenu radnju i tražite od deteta da proceni koliko ona traje. Primera radi, zamolite ga da vam kaže koliko dugo traje crveno svetlo na semaforu, kupovina u samposluzi ili putovanje na more.
Predložite mu da uporedi 10 minuta provedenih na igralištu sa istim vremenom provedenim kod lekara, a zatim mu objasnite razliku: kada je nešto zanimljivo, vreme brže prolazi, a kada se nečega plašimo, onda ono mnogo sporije prolazi.
Komentari (0)