Kako da u sebi izgradite dovoljno dobrog tatu?

Istraživanja pokazuju da otac ima veoma značajnu ulogu u formiranju ličnosti deteta i njegovom daljem psihičkom razvoju, načinu ponašanja i gledanja na svet oko sebe. Iako se početak detetovog života fizički najviše vezuje za majku (recimo, ako majka doji) i ta veza je nezamenljiva, otac vrlo brzo može preuzeti značajnu ulogu u životu deteta i da utiče na njegov emocionalno-socijalni razvoj, kao i način sagledavanja i rešavanja problema u životu.

Naime, očevi možda ne prolaze fizičke promene u toku trudnoće kao njihove partnerke, ali emocionalna tranformacija može biti neverovatna, i u pozitivnom i u negativnom smeru. U mnogim člancima u novinama, kao i u tekstovima poznatih domaćih i stranih blogera/ki,  najviše čitamo o tome koji su strahovi i frustracije budućih i sadašnjih majki.

Čini mi se da se nepravedno zanemaruju psihičke promene kod budućih i sadašnjih očeva, i zato je ovaj tekst posvećen njima i tome kako roditeljstvo utiče na njihov unutrašnji svet i način života. Skoro svi muškarci, kada saznaju da će postati očevi, pored osećanja sreće, imaju utisak da postoje još nekakva osećanja o kojima retko govore ili ih, možda, i  ne prepoznaju. Osećaju samo određenu nelagodu koju ne umeju da objasne nego kažu da su im osećanja izmešana.

Kod određenog broja muškaraca, ta osećanja počnu da isplivavaju na površinu i pojavljuju se u vidu brige, straha ili anksioznosti, a nekad osećanje frustracije ili ljutnje u vezi sa životnim okolnostima koje će se uskoro promeniti. U nastavku teksta možete pročitati kratak vodič šta treba da znate o osećanjima, kako da se suočite i izađete na kraj sa njima kada su ona nefunkcionalna, i kako da sebe izgradite u dovoljno dobrog tatu.

Prva stvar: Hteli vi to da priznate ili ne, kao budući i sadašnji očevi, vi imate određene brige i strahove, ali o njima mnogo ne govorite zato što je u našoj sredini sramota da jedan muškarac govori i pokazuje emocije. Ono što treba da znate jeste da to uverenje da muškarac ne sme da oseća je samo jedna socijalna laž koja vas sputava da se izborite sa emocijama koje mogu mnogo više štete da vam nanesu nego nečiji značajan pogled i podsmeh zbog tih osećanja.

Dakle, normalno je da pored sreće zbog prinove, osećate i strah, i brigu zato što je to nešto potpuno novo za vas i drastično će promeniti način kako gledate na život i kako ćete ga živeti.

Druga stvar: kada sebi priznate šta osećate, razmislite zašto? Možda se vi nećete puno brinuti o tome da li je beba/dete jelo, pilo, da li je presvučeno i da li je dovoljno spavalo, ali možete biti zabrinuti u vezi sa finansijskom sigurnošću vaše porodice.

Najčešća pitanja koja očevi sami sebi postavljaju je: ”Da li ću imati dovoljno da pokrijem sve troškove, platim ratu za kredit, kupim krevetac? Šta će se desiti ukoliko ostanem bez posla? Da li ću umeti da se snađem? I šta ako se ne snađem, a od mene se to očekuje?”

Decu ne možete prevariti

Istina, to jesu egzistencijalni problemi sa kojima se današnji roditelji sreću, ali unapred razmišljanje o potencijalno negativnim stvarima može samo da vam oduzme energiju koju je mnogo pametnije da investirate u građenje kvalitetnog odnosa sa svojim detetom. Ako bolje razmislite, u životu ništa nije sigurno, pa je stvarno gubljenje vremena razmišljati o sigurnosti. Isto tako, možete sebi postaviti pitanje: da li će dete biti srećnije i razvijati unutrašnji osećaj sigurnosti (kakva god da je finansijska situacija) ukoliko mu kupite igračku koju će da ”istroši” do sledećeg vikenda, ili kada sa njim ređate puzzle, igrate društvenu igru ili dobacujete loptom?

Složićete se da ova negativna razmišljanja iscrpljuju i kvare svakodnevna zadovoljstva u ulozi oca, i ako prevladaju onda im treba objaviti rat i potražiti stručnu pomoć i podršku.

Treća stvar: istraživanja su pokazala da se očevi frustriraju i jako ljute na sebe kada vide da ne provode dovoljno vremena sa svojom decom. Navode da je to zbog toga što mnogo vremena provode na poslu (rade i prekovremeno) i da kada stignu kući ne mogu da se odmore zato što i dalje razmišljaju o poslu i svim stresovima koje tamo dožive.

Opet, razlog posvećenosti poslu može ležati i u strahu od gubitka posla, a time i sigurnosti za svoju porodicu (pročitajte ponovo prethodni pasus).
Naravno, tu postoje i drugi strahovi: recimo gubitak statusa u društvu, kao i komfora koji bi bili izgubljeni sa gubitkom posla. Međutim ako se ovi motivi sukobljavaju sa velikom željom da muškarac bude bolji roditelj, možda treba u svojoj glavi zamisli jednu vagu na čijim tasovima je s jedne strane: status, moć i/ili komfor ili, s druge strane, kvalitetno provedeno vreme sa ćerkom ili sinom.

Ako je vaga pokazala da je biti uključen otac prioritet, onda odmah, ovog trenutka, uzmite olovku i svoj poslovni kalendar (ili to uradite u outlook express-u) i uradite sledeće:

1. Obeležite dane u nedelji kada ćete minimum dva sata provesti sa svojim detetom u određenoj aktivnosti, bilo sa mamom, bilo bez nje (igranje društvene igre, vožnja bicikla, pisanje domaćeg, ređanje kocikica);

2. Odredite minimum tri dana u nedelji kada ćete se baviti svojim detetom;

i rezervišite to vreme  za narednih pet godina da vam to niko ne uzme.

Četvrta stvar: kada su pitali očeve, nezadovoljni koliko su uključeni kao roditelji u detetov razvoj, šta je još jedna od barijera koja ih sprečava da budu roditelji kakvi žele da budu, odgovorili su da je to poremećen odnos sa njihovom sadašnjom ili bivšom suprugom*.

Ovo je još jedan dokaz da treba raditi na konstruktivnoj komunikaciji sa majkom svog deteta, kako biste se ostvarili u ulozi oca onako kako želite. Činjenica je da kada se rodi prvo dete odnos između supruga i supruge može da se promeni zbog drugačijih, dodatnih obaveza.

Isto tako, novopečene majke imaju određena očekivanja od svojih supruga kada je briga o detetu u pitanju, i dešava se da ih ne izgovore na način kako bi vama prijalo, ali je važno da pokušate da to ne shvatite lično zato što one zaista jesu u posebnom stanju u prvih godinu dana nakon porođaja. Umesto da osećate povređenost i ljutnju na nju u vezi sa njenim nefer odnosom prema vama, pokušajte da budete racionalni (kao muškarac)i ne prihvatajte to lično.

Brige more savesne tate

To ne znači da treba da se povučete, već, naprotiv, da preuzmete neke aktivnosti oko deteta kao što su presvlačenje, kupanje, hranjenje bebe. I to ne samo da biste pomogli svojoj supruzi, već da biste proveli određeno vreme sa svojim detetom i osetili njegove svakodnevne potrebe. Ukoliko primetite da se kvalitet odnosa između vas i vaše partnerke pokvario, nemojte da čekate da dete poraste pa da tada rešavate probleme.

Koliko god pokušavali da krijete određene probleme od deteta i uvodili pravila da ”nema raspravljanja i svađanja pred njim”, ono će osećati napetu situaciju sve vreme, i u njemu će rasti strah od gubitka sigurnosti i raspada porodice. U ne tako retkim slučajevima, misliće da je ono krivo što je atmosfera u domu takva, kakva je.

Peta stvar: Naravno bilo bi odlično da sve ovo prethodno navedeno bude u potpunosti ispunjeno u svakoj prilici, ali povremena odstupanja su potpuno dozvoljena i normalna. Ne, nećete podbaciti kao otac ako se nekad ne osećate funkcionalno za igru sa svojim detetom ili fizički ne možete biti sa njim u određenom periodu.

Kako bi dete zaista učilo o životu (koji nije uvek fer i predvidiv), potrebno je da zna da je tata pre svega čovek i da je nerealno očekivati da je idealan roditelj, zato što to ne postoji. Vi ste osoba koja može i da pogreši u vaspitanju, može i da popravi ili ne popravi tu grešku, ali je važno da se trudite i radite na sebi kako biste bili dovoljno dobar otac svom detetu.