Kako da u digitalnoj eri zaštitite decu od zloupotreba na internetu

Priča o digitalnoj sigurnosti i bezbednosti dece na internetu poslednjih godina se sve više intenzivira. Uprkos tome, sve je više zloupotreba sadržaja u kojima su deca glavni akteri, za šta je u velikoj meri odgovornost na roditeljima koji najčešće to čine iz neznanja ili neobaveštenosti.

O tome kako da svoju decu zaštitite od zloupotreba za internetu pisala je u svom autorskom tekstu za RTS Jelena Vuk Ubović, koji ovom prilikom prenosimo u celosti.
 

Možete li da zamislite da vašem detetu do 13. godine neće biti potreban imejl? Da neće imati android telefon, da neće dobiti nikakvu elektronsku poštu iz škole? Ako možete, najverovatnije ste Amiš i ovaj tekst ne čitate, ili, verovatnije, još niste postali roditelj i možete da idealizujete nečije ponašanje na internetu.

Da biste detetu otvorili imejl, ne morate da lažete da je korisnik naloga punoletan. To zna svako ko je registrovao dete, jer da bi to učinio, mora da priloži svoju adresu, sa koje odobrava otvaranje imejla.

Lični podaci koje dajete, a koje možete i da izmislite i time se lažno predstavite, jesu datum rođenja, zatim pol i, ako želite, ime i prezime.

Originalan poklon? Očigledno nije, čim već postoji opcija da roditelj otvori detetu imejl.

Praktičan – veoma, i to zato što kao roditelj možete da kontrolišete šta se dešava sa tim nalogom i da vodite računa o detetovoj bezbednosti i sadržajima koje razmenjuje, ako on prihvati da taj imejl koristi.

Ako mejl bude ugašen zbog nekorišćenja, šteta i nije velika – em niste ništa platili za otvaranje imejla, em verovatno podatke koje ste na imejl slali imate već sačuvane na uređaju sa kog ste ih aploudovali.

Ako ne bude ugašen, imate potencijalno dobro korisničko ime, koje će vaše dete moći da koristi, umesto ime.prezime2021. 

U tekstu Zašto sam bebi za prvi rođendan otvorila imejl nalog navela sam da bih mu na imejl slala poruke sa najlepšim fotografijama i snimcima. Da li na taj način ugrožavam bezbednost svog deteta?

Autor Lazar Bošković u tekstu Digitalno neupućeni, a savremeni roditelji ukazuje da „novopečeni roditelji ne shvataju koliko je ova pojava otvaranja bebećih adresa e-pošte i poprilično digitalno opasna”.

– … Šta ako tako digitalno neobrazovani roditelji naprave sigurnosne propuste i olakšaju put hakerima da upadnu na taj nalog e-pošte? Šta mislite, iz kojih onlajn-izvora se često snabdevaju internet zlikovci koji se bave pornografskim sadržajem za pedofile? – pita autor. 

Ono što se sugeriše na neobičan način je da, pre svega, ne šaljemo foto i video-materijale naše dece koji mogu biti kompromitujući i na čemu će nam jednog dana zameriti.

Uvek me je bio blam kada su, dok sam bila mala, mama i tata pokazivali nekome fotografije sa plaže na kojima sam obnažena. Njima nije mesto nigde drugde, osim u porodičnoj arhivi, kojoj samo članovi porodice imaju pristup.

Nažalost, u savremenom svetu svaki materijal može biti kompromitujući, zato se i savetuje roditeljima da štite identitet svoje dece.

Koliko se to poštuje? Minimalno! Zna svako ko među prijateljima na društvenim mrežama ima i novopečene roditelje. Jesu li oni naivni? Jesu. Šta bi trebalo učiniti tim povodom? Edukovati ih na odgovarajući način.

Da li je odgovarajući način ponavljanje definicija digitalne sigurnosti, digitalne bezbednosti, nakon čega treba da tražimo definicije još nekih pojmova, pa da nam onda sve bude nejasnije? Šta treba da uradimo da bi sadržaj koji se putem interneta prosleđuje bio siguran (što sigurniji) od pedofilije? Možda bi bilo najbolje da te odgovore roditelji dobiju još u školicama roditeljstva.

S tehničke strane, roditelji bi, u najmanju ruku, trebalo da biraju komplikovanije lozinke i da u podešavanjima na društvenim mrežama kliknu na opciju kojom se samo njihovim pratiocima, ili određenim prijateljima, omogućava da vide objave. Ako baš moraju da ih kače.

Naravno da to nije dovoljno, jer, ako krenemo od najbanalnijeg, pomoću najobičnijeg printskrina fotografija može da završi na tuđem profilu. A pedofilija na internetu je mnogo sposobnija od toga.

I zato još jednom da napomenemo – nemojte kačiti golišave fotografije deteta i snimke na internet, što podrazumeva i da se takvi materijali ne šalju na imejl. Niti na Viber ili Whatsapp u porodične grupe, koje gotovo svi imaju.

Ja svakako ne planiram da šaljem detetu snimke kako ga kupam, presvlačim, ili bilo šta drugo čega bi on mogao da se stidi, ili što bi neko mogao da zloupotrebi. 

S druge strane, kako se izboriti sa tetkama koje ne mogu da odole da okače na Instagram fotografiju sa svojim mezimčetom, bilo sa ili bez dozvole roditelja? Odmah da vam kažem – teško, ako želite mir u kući. Ali to je posebna priča.

Kako god da okrenete, gotovo je nemoguće u potpunosti sačuvati svoje dete, ali treba da date sve od sebe.

Dok god ste onlajn, samo ste donekle sigurni. Kada uređaj jednom povežete sa internetom, već ste istupili iz te zone.

Najbezbednije bi bilo da zauvek ostanete oflajn, da fotografišete isključivo foto-aparatom i sami razvijate fotografije.

Samo tako ćete zaista sto posto zaštititi dete. A onda će vas to dete, kada postane svesno, sasvim sigurno pitati: „Zašto svi imaju stotine fotografija svoje dece, a ja samo nekoliko albuma?”

Zbog digitalne sigurnosti.