Atopijski dermatitis, poznatiji kao dečji ekcem, sada je znatno učestaliji nego pre nekoliko decenija. Iako je genetika snažan faktor u nastanku ove bolesti, okidači se nalaze u okolini: alergeni, hemikalije, iritansi.
Prodor alergena kroz kožu dovodi do rane osetljivosti i nastanka pridruženih atopijskih oboljenja, pa se kod te dece kasnije razviju astma i druge alergijske bolesti, kao što je alergijski rinitis. Zbog toga stručnjaci u svetu intenzivno rade na otkrivanju što bolje prevencije ove bolesti, ali i na novim vidovima terapije, o čemu je bilo reči na prošlonedeljnom Simpozijumu o aktuelnostima u pedijatriji, koji je održan u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”.
Najnovija istraživanja pokazala su da bi vitamin D i probiotici mogli da imaju značajnu ulogu u prevenciji atopijskog dermatitisa, ali su studije koje ovo treba da potvrde još u toku.
Docent dr Srđan Pašić, pedijatar, alergolog i imunolog iz Instituta za majku i dete, kaže da je dokazano da dojenje odlaže pojavu ekcema kod dece u riziku:
– Dojenje u prvih šest meseci bebinog života povoljno utiče na odlaganje atopijskog dermatitisa, dok dijeta majke tokom trudnoće nema nikakvog efekta. Takođe, odlaganje uvođenja čvrste hrane nema nikakvog protektivnog efekta na pojavu dermatitisa.
Vitamin D u dozi od 1.000 do 4.000 jedinica dnevno može da ima važnu ulogu u lečenju ekcema, a neke studije su pokazale smanjenu prevalencu atopijskog dermatitisa kod dece čije su majke pile probiotike od 35. nedelje trudnoće, a nastavile uz dojenje do bebinog šestog meseca.
– I u terapiji ima novina – kaže doc. Pašić. – Proaktivna terapija je nova, i podrazumeva ne samo lečenje akutnih lezija nego i lečenje kože koja je prethodno bila zahvaćena. Ova terapija se primenjuje dva puta nedeljno i traje nekoliko meseci.
Da bi se kontrolisala količina kortikosteroidne kreme, u proaktivnoj terapiji važi pravilo kažiprsta: količina kreme koja može da stane od jagodice do korena kažiprsta, dovoljna je da se zahvati površina kože od „dva dlana”.
Poslednja istraživanja pokazuju da je mutacija proteina filandrina jedan od najčešćih uzroka pojave atopijskog dermatitisa. Gubitak funkcije ovog proteina dovodi do olakšanog prodora alergena kroz kožu, gde nastaje zapaljenje.
Klinička slika je lekarima poznata: kod odojčeta se javlja osip po licu, a kasnije u pregibima, i osnovni simptom je svrab. Specifično je da je region pelena „pošteđen” od promena na koži. Kod starije dece se javljaju i suvoća kože, dermatitis na šakama, dupli nabor na očnom kapku, keratokonus, ali i katarakta zbog stalnog češanja očnih kapaka.
Oko 30 odsto dece sa atopijskim dermatitisom pokazuje osetljivost na proteine nekih namirnica. Međutim, hrana ne uzrokuje ovu bolest, već je mogući faktor pogoršanja. Do pogoršanja dovode i alergeni iz okoline, bakterijska superinfekcija, hladnoća, znojenje i iritansi.
KUPANJE SAMO PET MINUTA
Doktor Srđan Pašić kaže da terapija dečjeg ekcema podrazumeva hidraciju kože, mazanje emolijentnih krema, kupanje u posebnim kupkama, primenu lokalnih kortikosteroida i inhibitora kalcineurina:
– Kupanje mora da bude uvek u mlakoj vodi, najduže pet minuta. Kupke se dodaju poslednjih dva minuta kupanja. Emolijentne kreme bi trebalo da sadrže ureu, glicerol ili ceramide i stavljaju se na još vlažnu kožu dva puta dnevno. Treba izbegavati sapune i deterdžente koji mogu da iritiraju kožu.
Komentari (0)