Može li odličan đak, opterećen obimnim gradivom, da sačuva dobar vid? To pitanje se neminovno nameće kada se zna da više od polovine učenika viših razreda gimnazija i srednjih škola nosi naočare. O tom problemu govori Nina Maksimova, docent katedre oftalmologije Moskovskog državnog univerziteta.
Kome su naočare suđene
Vid ne gube samo odlikaši koji iz dana u dan sate provode nad knjigom ili za računarom. U takozvanu rizičnu grupu spadaju pre svega mališani kratkovidih roditelja. Ako su i mama i tata kratkovidi, veoma je velika verovatnoća da će i njihovo dete biti kratkovido.
Očigledno je da svi članovi porodice imaju slabo vezivno tkivo. Slično se prenosi sklonost ka ravnim tabanima ili pogurenom držanju. Naočare će najverovatnije nositi i mališani koji su rođeni kao nedonoščad.
Kratkovidost preti i onima koji često pate od disajnih infekcija, gripa, upale pluća ili alergije. Kod njih se zbog tih bolesti narušava razmena materija, snabdevanje oka krvlju, menja se struktura beonjače, ona postaje neotporna i pri jačem opterećenju se rasteže i ne vraća jabučicu u prvobitni položaj.
Zaustavite kratkovidost
Kratkovidost ne može da se izleči. Ali kada kod dece počinje da se kvari vid, to još uvek može da bude takozvana lažna kratkovidost: obično slabljenje cilijarnog mišića unutar očne jabučice. Lažna kratkovidost može da se izleči i zato su redovni pregledi vida veoma bitni.
Ali čak i kad se otkrije kratkovidost, njeno napredovanje se može zaustaviti ili barem usporiti.
Danas postoje dobri metodi lečenja kratkovidosti. To su pre svega naočare odgovarajuće dioptrije, vežbanje očiju pomoću specijalnih stakala, magnetna terapija, lasersko lečenje, pneumomasaža (specijalne naočare koje masiraju oči i poboljšavaju pokretljivost cilijarnog mišića) i fizioterapija.
Danas se kratkovidost leči i savremenim vidom refleksoterapije – elektropunkturom. Refleksoterapija podrazumeva delovanje na one tačke na telu koje su povezane s organom vida. U klasičnoj refleksoterapiji na te tačke se delovalo iglama, a u elektropunkturi na njih se deluje mikrodozama električne struje.
To ne boli i nije nimalo strašno, što je veoma bitno za decu jer ih ta vrsta lečenja ne povređuje.
Raširene zablude
Mnogi roditelji smatraju da dete ne mora da nosi naočare ako ima veoma malu dioptriju, računajući da ne valja da „ulenji“ oči, već da treba da ih vežba dok gleda u daljinu.
U stvarnosti, međutim, korekcija vida pomoću naočara je neophodna, naročito ako dete čkilji i napreže oči. U protivnom vid će se samo pogoršavati.
Ako oftalmolog dozvoli detetu da piše i čita bez naočara, ali mu kaže da ih nosi za daljinu, onda ih treba staviti i kad se nešto čita sa table, i kad se gleda TV, i kad se ide u bioskop.
Gimnastika za umorne oči
Naučite dete da svakog dana u pauzi između časova ili učenja radi masažu i gimnastiku za oči da bi se sprečio zamor vida.
Masaža je jednostavna i prijatna. Ona poboljšava cirkulaciju i normalizuje očni pritisak.
Masiraju se očne jabučice preko zatvorenih kapaka od spoljašnjeg dela očiju ka nosu, uz lagan pritisak – 18 puta.
Da bi se radila gimnastika očnih mišića flomasterom na prozoru nacrtajte kružić prečnika 3 mm. Sa udaljenosti od 35 cm dete treba pet sekundi da gleda u kružić, a zatim pet sekundi u daljinu iza prozora. Vežbu ponavljati tri do pet minuta. Ko nosi naočare, treba vežbu da radi s naočarama.
Presudan način života
Da li će vaše dete biti kratkovido ili neće više zavisi od načina života nego od naslednog faktora. To je mišljenje australijskih naučnika, koji su analizirali 40 naučnih studija u različitim zemljama.
Otkrili su, na primer, da 70 odsto mladih Indijaca koji žive u Singapuru pate od miopije, dok ih u samoj Indiji nema više od 10 odsto jer im je vid mnogo manje izložen opterećenju. Isto tako, među dečacima od 14 do 18 godina koji pohađaju verske škole u Izraelu, gde se posebna pažnja poklanja detaljnom proučavanju religijskih tekstova, kratkovido je 80 odsto đaka, dok je u običnim, državnim školama kratkovido svega 30 odsto mališana.
Pet pravila za dobar vid
1. Naučite dete da češće odmara oči. Ako dobro vidi, treba da pravi pauzu dok uči na svakih 40 minuta. Ako ima malu dioptriju, na svakih 30 minuta.
2. Knjigu ili svesku treba držati na rastojanju od 35-40 cm. Tako se najmanje deformiše očna jabučica. Izmerite zajedno sa detetom to rastojanje i pokažite mu kako treba da sedi.
3. Ograničite mališanu kompjuter i televizor. Preporučuje se gledanje televizora samo za vikend kad nema škole. Jer, naprezanje očiju pet sati u školi, a zatim dva do tri sata kod kuće previše je veliko opterećenje za oko koje se tek razvija. Dete u osnovnoj školi ne bi smelo da provodi ispred računara više od pola sata dnevno.
4. Potrudite se da vašem đaku servirate namirnice korisne za vid: svež beli sir, jogurt, kefir, ribu, junetinu, ćuretinu, šargarepu i kupus. Za vid su takođe korisni multivitamini s oligoelementima, preparati kalcijuma s vitaminom D i fosforom.
5. Ako vaše starije dete nije izbeglo kratkovidost, pomozite mlađem da sačuva vid: ne učite ga da čita pre pete godine, nemojte ga dati u školu pre sedme jer se cilijarni mišić, koji obezbeđuje dobar vid, konačno formira tek oko osme godine (među onima koji su pošli u prvi razred sa šest godina ima trostruko više kratkovidih nego među prvacima sedmogodišnjacima), ne stavljajte mališana pred televizor pre treće godine, jer je tek sa tri godine vid deteta normalan. Ne dozvolite im da igraju video-igrice pre osme godine.
Komentari (0)