Da li se samim izborom sporta i kluba roditeljski zadatak vezano za detetovo bavljenje sportom završava?
Iako na prvi pogled deluje da je to i više nego dovoljno, često to nije slučaj. Nakon što dete krene na treninge, vaš zadatak je da se uverite u to kako se snalazi, na koji način je shvatilo treninge, ali i da li se vaši i trenerovi pogledi na sport i njihov primarni cilj poklapaju.
Ovo je veoma važno čak presudno ukoliko je u pitanju prvi detetov kontakt sa sportom.
Foto: PixabayLoša početna iskustva mogu dete zauvek udaljiti od sporta. Izvor loših iskustava najčešće leži u roditeljskim ili trenerovim previsokim očekivanjima i prenošenjem upravo tih očekivanja na dete koje im još uvek nije doraslo. Zamislite dete od sedam godina na jednom od prvih treninga (koje ono shvata pre svega kao igru) kako nakon i u toku treninga dobija veliki broj negativnih komentara od odraslih, bilo trenera ili roditelja. Ako se ono pita, na takve treninge više i ne mora da dolazi.
Foto: Pixabay
Čemu, pre svega, služi bavljenje sporta?
# Sport predstavlja čovekovu urođenu potrebu za fizičkom aktivnošću. Diskrimisati svu onu decu koja nisu budući profesionalci je, u najmanju ruku, okrutno. Roditelj treba da brine o tome kada biraju trenera i klub. Ukoliko primetite da vaše dete gubi volju za treninzima zbog načina na koji je tretirano, verovatno je vreme da promenite svoj izbor (dok dete ne izgubi motivaciju).
# Osim motoričke spremnosti i spretnosti, dete koje se bavi sportom razvije i druge vidove inteligencije, a pre svega socijalnu inteligenciju
# Ukoliko dete u detinjstvu zavoli određen sport, zauvek mu ostaje privržen, taj sport ostaje njegovo stalno polje interesovanje i aktivnosti u slobodno vreme. Napomena – on se ne mora u tom sportu posebno isticati da bi se to desilo.
Ali mora naći svoj smisao na treninzima, imati motivaciju da dođe na sledeći trening, i osećati se bolje, a ne gore povodom sebe.
Pročitajte još>> Kada je vreme za PRVI sport?
# Treninzi u detinjstvu, pre svega, služe tome da dete nauči nove veštine, a ne, nužno, ostvarivanju krajnjeg cilja (roditeljskih ambicija) profesionalnog bavljenja sportom. Deci je sportski uspeh u predtinejdžerskim godinama relativan, i dalje im nije u potpunosti jasan, ali ni od presudne važnosti, jer treninge na kojima se osećaju dobro vide pre svega kao zabavu i kvalitetan način da provedu vreme.
Imajte u vidu da jedan veoma mali broj dece zaista postanu profesionalni sportisti. Ukoliko vaše dete spontano zaista pokaže veliki talenat i volju, tada treba da osmislite način da do kraja ispolji svoj talenat i podržite ga.
Foto: Pixabay
# Bavljenje sportom je fantastičan način da dete shvati šta znači takmičiti se. Koncept takmičenja svakako mora biti prilagođen godinama i zrelosti dece, a o tome treba da brinu profesionalci odnosno njihovi treneri. Naučiti da je u redu i pobeđivati i gubiti je velika životna lekcija.
# Sport može biti takmičenje, ali nikako i mesto za poređenje. Ukoliko želite da vaše dete motivišete da se više potrudi na treninzima i nastavi da ide na njih, nemojte nabrajati ko je sve u tom sportu bolji od njega (brat, sestra, drug…). Na taj način su male šanse da će se dete motivisati, iako se odraslima ponekad čini da je to logično.
Iz svih navedenih razloga, nakon upisa deteta na sport, nastavite da pratite njegov razvoj i osećanja. Imajte u vidu da je prevashodni cilj sporta u detinjstvu – učenje o zdravom stilu života i zdravim međuljudskih odnosima. Ako sport donosi mnogo više stresa i nevolja, a manje sreće i zadovoljstva kod vašeg deteta, to znači da je vreme da promenite nešto – sport, trenera ili svoje stavove.
Komentari (0)